Page 16 - Alakh Niranjan - Apsolutna istina
P. 16

14                                                      APSOLUTNA ISTINA

                 Sanatana Gosvami je, ovim svojim pitanjima, zapravo govorio u ime
            svih nas „običnih smrtnika“. I jednoga dana, pre ili kasnije, svi mi ćemo
            se naći u situaciji identičnoj njegovoj; ne mislim da ćemo svi biti toliki
            srećnici, poput njega, da dobijemo priliku biti u društvu takve svete oso-
            be (mada ko zna!?...), ali da ćemo jednom doći do te tačke odakle ćemo
            teško moći ikuda dalje bez odgovora na ovo egzistencijalno pitanje – to
            sigurno! Naime, u ovoj, i ovakvoj, našoj civilizaciji je (još uvek) izuzetno
            mali broj onih pojedinaca koji, zaista istinito, mogu da kažu da su spoznali
            sebe. Ti pojedinci, ili tačnije reći divni izuzeci, ne mogu se ubrojiti u onu
            gore pomenutu kategoriju, jer su oni sve samo ne „obični smrtnici“. – No,
            ovo nipošto ne znači da su oni neobični, čak naprotiv, već samo znači
            da je znanje koje su realizovali toliko moćno i prosvetljujuće, da ih čini
            neuporedivo „NE-običnijima“ od svih (nas) ostalih koji, još, nisu njime
            prosvetljeni.
                 Ko je tu zaista običan (prirodan, istinski, autentičan) čovek – mi, koji
            njih smatramo „neobičnima“, ili oni, koji su utemeljeni u svom istinskom
            identitetu – biva nam kristalno jasno tek kada jasno shvatimo da znanje
            istine, odnosno bitisanje u svesnosti iste, predstavlja samu suštinu našeg,
            ljudskog bića. ...Samo; šta je to – ISTINA?



                 Svi mi, ljudi, smo veoma ponosni na svoj razum, jer je upravo on taj
            koji nas čini superiorno različitima u odnosu na životinje, u odnosu na
            maloumne („ne-razumne“) i lakomislene ljude, i čini nas zrelim, odraslim
            osobama, za razliku od dece. Međutim; da li smo se ikada, u tom svom
            uobraženju i sujeti, istinski zapitali da li je ta naša „superiornost“ zaista
            istinska ili je, možda, samo plod naše „zdravorazumske“ uobrazilje?! –
            Teško da jesmo, jer bismo inače, kao prvo, morali shvatiti da je osnovna,
            suštinska odlika istinski razumnog bića: u potpunosti razvijena svest o
            sopstvenoj egzistenciji.
                 Da li se mi, uopšte, možemo podičiti tom odlikom kada ne znamo čak
            ni to – KO smo? ...Svakako da možemo (uistinu, niko nam to zadovoljstvo
            ne moze uskratiti), ali time samo, i upravo, potvrđujući da istinski razum
            ipak „stanuje na nekoj drugoj adresi“.



                 Dakle, uvažavajući nepobitnu činjenicu da, ovakvi kakvi smo, ne po-
            sedujemo istinski razum, odnosno (po)znanje Istine, sasvim je jasno da
   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21