Page 61 - Ilijada

Homer: Ilijada

Lađe s krmama krasnim na obali pjenastog mora,
Vidjet želite, Kronion zakriliti hoće l' vas rukom."
250 Tako naređujuć on je po redima junačkim hodo,
Dokle po saboju ljudskom obilazeć Krećanom dođe,
Uz Idomeneja hrabrog u oružju stajahu oni.
Među rtnicima kralj Idomenej je stajo ko vepar
Silan, a zadnje mu čete Merion hrabraše vitez.
255 Kad njih opazi kralj Agamemnon, veseo bude
Te Idomeneju on progovori ljubazne r'ječi:
"Više no ostalim svim brzokonjikom Argejcem
Čast, Idomeneju, tebi u boju i u drugom poslu,
Čast ti na gozbi, na kojoj starješinsko žarkasto vino
260 Argejski prvi boljari u vrčima m'ješaju sebi;
Jer kad po mjeri drugi Ahejci dugovlasi piju,
Vazda je onda pun, Idomeneju, kondir uz tebe,
Iz njeg da piješ onako ko i ja, kad veli ti srce,
Nego diži se u boj, da ostaneš, kakvim se dičiš."
265 Njemu Krećana vođ Idomenej odgovori ovo:
"Tebi, Atrejev sine, drugarom ću premilim ostat,
Kako sam nekad reko i obećo tebi, - al' deder
Uzmi i druge ti Ahejce dugovlase hrabrit,
Brže da počnemo boj, jer Trojanci razoriše vjeru,
270 Al' njih će snaći smrt u budućnosti i mnogi jadi,
Jerbo su oni prvi preko vjere napali tvrde."
Reče, a tada kralj Agamemnon radostan ode,
I on po saboju hodeć do Ajasa obadva dođe;
Oba, u oružju bjehu, a oblak pješaka iza njih.
275 Kao s vidikovca kozar kad opazi gdjeno se oblak
Diže niz pučinu morsku, a Zefir popiruje za njim;
Njemu se, koji stoji daleko, crnji od smole
Niz more pričinja oblak oluju noseći silnu;
Vidjevši protrne kozar i u spilju utjera stado:
280 Tako s Ajasa dva hranjenika Zeusovih mladih
Čete guste i tamne u borbu kretahu ljutu,
Sve su stršila koplja i štitovi na njima silni.
Silni kad opazi njih Agamemnon, veseo bude
Te on progovori njima i ovu im besjedu rekne:
285 "Ajasa dva, čelovođe vi nazuvčarom Ahejcem,
Vama ne velim ništa, jer nije vas hrabriti nužno,
Ta vi narodu sami velite, neka se bori.
Ej da otac mi Zeus, Atena da i Apolon,
Te svi Ahejci takvo u grudima imali srce,
290 Brzo bi Prijama grad gospodara pred nama pao,
Kad bi ga ruke naše osvojile, rasule njega!"
Reče i ode od njih, a onda među druge zađe.
S Nestorom nađe se tad, s govornikom jasnim iz Pila,
Gdje uređuje svoje i hrabri ih, neka se bore;
295 Nađe uz Hromija njega, Alastora, Hemona silnog,

61