Page 100 - Odiseja
P. 100

Homer: Odiseja








                                  DEVETO PJEVANJE





                                                       (33. dan [večer])

                                                     Pripovijest o Kiklopu.


                                              1. Odisej se otkriva. 1—38.

                                    Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:
                                 »Silni Alkìnoje kralju, med ljudima odlični svima!
                                 Baš je lijepo slušat pjevača, kakav je ovaj,
                                 Koji je bozima sličan po glasu svojem; i jâ ti
              5                  Velim, da nema stvari ugodnije, nego je ona,
                                 Kad je u narodu svak u veselju, i kada su gosti
                                 U kući i svi sjede po redu i slušaju pjesmu
                                 Od pjevača, a uz njih na stolu mnogo je svega,
                                 Mesa i hljeba mnogo imade, a iz krčága
             10                  Grabi vinotoča vino i gost'ma u vrčeve toči;
                                 To mi se čini u mojoj u duši najljepše da je.
                                 Tvoje je srce tebe navratilo, te pitaš mene
                                 Za jade plačevne moje, da žalostan jecam još više.
                                 Što bih ti prvo sada kazivao, posljednje što bih,
             15                  Kada su jade na me navalili nèbeskī bozi!
                                 Najprije velim vam ime, da znate ì vī ga sami,
                                 I da suđenom danu uklònīv se budem od sàda
                                 Glavni prijatelj vama, iàko živim daleko.
                                 Ja sam sin Laèrtov Odìsēj, koji sam svima
             20                  Ljudima lùkāvstvom znan, do nebésā mi doseže slava.
                                 S pogledne Itake ja sam; — na òtoku tome se diže
                                 Trepčano brdo Nerit na pomolu već iz daljine;
                                 Ȍtokā ima mnogo okò njē, svi su nablízu:
                                 Sama, Dulihij tu je i Zakint, šumoviti otok.
             25                  Itaka sama je niska; od ȍtōkā najdalje sviju
                                 U moru nȁ zapād leži, a ostali k istoku leže
                                 I suncu; kršna je ona i rodna momčádma, — i slađe
                                 Ništa ne mogu ja od zemlje vidjeti svoje!
                                 Mene drža kod sèbe Kalìpsa u prostranoj spilji
             30                  Boginja ùzoritā želéći, muž da joj budem,
                                 Tako me isto prije u dvorima držaše svojim
                                 Lukava Eejka Kirka želéći, muž da joj budem;
                                 Al' ne okrenuše srca u mojim grudima nikad.
                                 Tako slađega ništa od svoje nema domaje,
             35                  Od majke i od oca, ma bio tko u punoj kući,
                                 Ali u zemlji tuđoj daleko od oca i majke!


                                                                                                       100
   95   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105