Page 248 - Odiseja
P. 248
Homer: Odiseja
Nemojte ovog tuđinca zlostávit nit' ikojeg drugog
325 Slugu, što ih u domu božanskog Odiseja ima.
A Telemahu ja bih i materi njegovoj reko
Blagu besjedu sad, u duši l' im ona se svidi:
Dokle se srce još u grudima nadalo vašim,
Da će se vratiti umni Odisej u kuću svoju,
330 Dotle zamjere nȅ bī, što čekaste, što ste u domu
Vi zadržavali prosce, jer tako bolje je bilo,
Kada bi vrativ se došo Odisej u kuću svoju.
Al' sad je očito već, da njemu povratka nema.
Nego materi reci, Telemaše, uz nju kad sjedneš:
335 Za najboljeg i onog, tko najviše nudi, nek pođe,
Ì tī ćeš očevinom zavladati veseo svojom,
Jest ćeš i piti, a ona imutak će čuvati drugom.«
Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo:
»Tako mi boga Zeusa, Agèlaje, tako mi muka
340 Oca, što je daleko od Itake umro il' luta,
Ta ja od udaje majku ne odvraćam, nego još kažem,
Neka se za kog hoće udade, i darove silne
Dat ću, al' me je strah silovitom goniti r'ječju
Iz kuće nju; i ne dao bog izvršit se tome!«
345 Reče Telemah, i tada Atena Palada prosce
U neiskazan smijeh navèdē i pomjeri um im:
Od teškog oni smijeha iskriviše čeljusti svoje,
Stanu sirovo meso i krvavo jesti, i súzā
Pune im budu oči, a duše im slućahu jauk.
350 Tad Teoklìmen njima bogoliki prozbori ovo:
»Jȁdnīci vi, u kolìkōm ste ziu! ta mrakom su glave
Obvite vaše i lica i koljena vaša odozdo!
Lelek strašni vas stoji, i lica vam puna su suza;
Zidi su pokropljeni i krasni balvani krvlju,
14
355 Trijem je utvara pun i dvôr ih je pun, te u Ereb
One u tminu lete, i samoga na nebu sunca
Nestalo je, i opaki mrak posvùdā je pao.«
Tako im reče, i prosci nasmijaše mu se slatko;
Onda im Polibov sin Eurìmah započne zborit:
360 »Lud je tuđínac taj, što odskòra odnekud dóđe!
Nego ga, momci, dajte izvedite napolje brže,
Neka na zborište ide, kad ovdje noć mu se čini.«
Al' Teoklìmen njemu bogoliki prozbori ovo:
»Ne molim, da mi daš, Eurìmaše, tko će me izvest.
365 Oči i uši sâm imadem i po dvije noge,
I bez prijekora imam u grudima srce valjáno;
To sve vodi me van, jer vidim, da se povrh vās
Primiče zlo, i nikoji vâs utèći ni izmać
Neće, bogolikog što vas Odiseja ima u domu
370 Ljude zlostávēć i jošte bezakonja svakakva radeć.«
Reče i ostavi kuću, u kojoj se stanuje zgodno,
Ode k Pireju opet, i taj ga od srca primi.
14 355. »utvara«, tj. duša ubijenih prosaca.
248