Page 247 - Odiseja
P. 247
Homer: Odiseja
I pred Odiseja oni, što dvorahu, metnuše mesa
Dio onolik, kolìkō i sami dobili bjehu,
Jer sin Odisejev mili Telemah tako im reče.
Proscima junačkima Atena nȅ dā, da posve
285 Ustegnu se od grdnje srdòbōlnē, kako će više
Jad Laèrtovu sinu Odiseju u srce ući.
Među proscima bjese i uvježban zlikovac jedan,
11
Imenom zvaše se Ktesip, na Sami mu bijaše kuća.
Taj se u blago svoje u golemo uzdo te stade
290 Ženu Odiseja prosit, izbivao što je već davno.
On med proscima tada med prkosnim prozbori ovo:
»Čujte me, junački prosci, da nešto rečem vam sada.
Jednaki dio imade tuđinac, kako je pravo,
Kao i mi, jer nije ni pravedno niti je l'jepo
295 Što uskraćivati gost'ma Telemaha, koji mu dođu,
12
Nego mu gostinski dar i od mene evo, i njime
Robinju, koja ga kupa, nek nagradi il' drugog kojeg
Slugu, što ih u domu božanskog Odiseja ima.«
13
Tako rekavši uzme iz košare goveđu nogu
300 I baci punahnom rukom, al' malo odvrativši glavu
Ukloni se Odisej, nasmije se zlorado vrlo
U srcu, i krasno građeni zid tad pogodi Ktesip.
Onda Telemah ovom na Ktesipa napadne r'ječju:
»Doista, Ktesipe, bolje po tèbe je, po srce tvoje,
305 Što ga pogodio nisi, jer sâm se uklonio hicu,
Inače ja po sredini oštrljatīm tebe bih kopljem
Probo, te otac ti dâću opremo bi namjesto svadbe
Ovdje; i zato nitko nepòdobna neka mi djela
Ne radi! Sad ja znam i razumijem, što li je dobro,
310 Što li je zlo, jer više ko prvo nezreo nisam.
Nego trpimo još i gledamo, kako se ovce
Kolju, i kako se hljeb i vino u kući troši,
Jerbo moguće nije, da mnogima zabrani jedan.
Nego me neprijateljski da vr'jeđate nemojte više;
315 Ako posjeći mene želite nemilom mjeđu,
I to bih volio ja, jer i umr'jeti bilo bi bolje,
Negoli vazda takva nepòdobnā motriti djela,
Kako zlòstavīte tuđince i sluškinje grdno
Gonite amo i tamo po mojim dvorima l'jepim.«
c. Podrugivanje Telemahu i Teoklimenu. 320—386.
320 Tako im reče, a oni umuče svi i zašute;
Napokon prozbori sin Damàstorov njima Agèlāj:
»Prijatelji oj moji, kad pravedno štogod se kaže,
Neće se ljutiti nitko i udarit r'ječima pr'jekim.
11
288. Ktesip znači: posjednik konja, a to znači da je bogat.
12
296. ironija.
13 299. Svaki je gost imao uza se kod stola košaricu u koju bi stavljao ostatke jela.
247