Page 28 - Odiseja
P. 28

Homer: Odiseja


                                                        8
                                 Tamo mŕtav Ahìlēj i Ajas  ubojni leži,
            110                  Tamo bozima ravni svjetòvāč leži Patròklo,
                                 Tamo i mili sin moj nezázornī leži i hrabri,
                                 Moj Antìloh, u tŕku i borbi hitri veòma.
                                 I druga mnoga zla pretrpjesmo; tko li bi mogo
                                 Od smrtnih ljudi sve ispričati, kako je bilo!
            115                  Godina pet ili šest da ostaneš i da me pitaš,
                                 Kakva li ondje zla pretrpješe divni Ahejci,
                                 Ti bi se prije ljùtit u očinsku vratio zemlju.
                                 Devet smo godina sveđ Trojancima radili o zlu
                                 S različnim lùkāvstvima, dok ne dade jedva Kronìōn.
            120                  Nitko se tada nije ispòredit mogao umom
                                 S njime, jer otac je tvoj Odìsēj odvájō dalèko
                                 Različnim lùkāvstvima od sviju, — ako si čedo
                                 Zbilja njegovo ti. Sve čudo me motreći hvata!
                                 Odista riječ je slična, i nitko rekao ne bi,
            125                  Da će mlađi čovjek govoriti toliko slično.
                                 Onda nikada ja i Odisej predivni nismo
                                 Zborili protivne r'ječi u skupštini niti u v'jeću,
                                 Nego jednodušni bjesmo i mudrim savjetom mi smo
                                 Gledali, kako će sve za Argejce najbolje biti.
            130                  A kad Prijamov grad razorismo napokon strmi,
                                 Odjedrismo, a neko božanstvo rasu Ahejce,
                                 Zeus Argejcima tada jadoviti povratak smisli
                                 U srcu, jer ni mudri ni pravedni ne bjehu oni
                                 Svi, i zato zla je sudbìna snašla ih mnoge,
                                                                      9
            135                  Jer se sjajnòokā kći silnovitog srđaše oca
                                 Ljuto te zavadu vrže med obadva brata Atrida.
                                 Oni dvojica sve Ahejce u skupštinu zovnu
                                 Ludo, — ne bi u redu pozivat, kad zalazi sunce, —
                                 I u skupštinu dođu Ahejci teški od vina.
            140                  Riječ tad reku Atrídi, zbog čega skupiše narod.
                                 Tada Menelaje reče, Ahejcima svima da treba
                                 Sada na povratak mislit po širokom plećatom moru.
                                 Ne bješe po volji to Agamèmnonu, koji je narod
                                 Htio zadržati još, hekatòmbe da žrtvuje svete,
            145                  Ne bi li kako gnjev umirio strašni Atenin,
                                 Ludak, kad nije znao, da njojzi se neće umolit,
                                 Jer se ne obraća brzo vjekovitih bògōvā volja.
                                 Tako stadoše tada i r'ječma se svȁđāhu ljutim
                                 Jedan i drugi brat; nazuvčári tada Ahejci
                                       10
            150                  Skoče  s golemom vikom, kad protivnih bijahu misli.
                                 Noć prenoćismo misleć u duši nevolje ljute
                                 Jedni drugim, jer b'jedu i nevolju Zeus je pripremo.
                                 U zoru rinusmo divnu u pȕčinu lađe, što u njih


                   8
                     109. »Ajas« — sin Telamonov, s otoka Salamine.
                   9  135. Atena se razljutila na Ahejce jer je Ajas Lokranin, sin Ojlejev, u Ateninu hramu u Troji silom odvu-
                   kao Prijamovu kćer Kasandru od božičina žrtvenika, kod kojega se kao pribjeglica bila sklonila tražeći spa-
                   senje, a ostali ahejski junaci nisu taj zločinački čin Ajasov osvetili.
                   10  150. »Skoče«, tj. ustali su i razišli se.

                                                                                                       28
   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33