Page 121 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin
P. 121

заједнице чији чланови се претварају у кметове, током христијанизовања и уцрковљења све
               свесније  у  погледу  народног  и  верског  позвања  –  словенске  заједнице  чији  чланови  се
               претварају у кметове, које преузимају неке социјалне установе Хорде (организација друштва
               као војске), уједињене православљем и носталгијом за изгубљеном државном независношћу
               (суверенитетом)  –  тотално  друштво  са  превагом  сељака  и  опредељењем  за  кметски  идеал
               свеопштег спасавања кроз веру и државу с изразито месијанским цртама – круто сталешко
               друштво  световног  узора,  лишено  верског  позвања,  са  јасним  издвајањем  социјалног  типа
               елите и социјалног типа масе сељака коначно претворених у кметове, тј. неслободних (чак до
               различитости  језика,  обичаја,  ношње  итд.)  –  совјетско  друштво  засновано  на  идеалима
               једнакости,  интернационализма,  комунистичког  месијанства,  тоталитарно  и  мобилисано  –
               либерално-демократско  друштво,  индивидуализовано,  ослабљено,  вестернизовано,  лишено
               циља и смисла, усмерено на личну каријеру, комфор и материјално благостање.

                     Политичкоекономски облици су нерелевантни

                     Политичкоекономски  облици  одговарали  су  сваком  издању  друштва  и  били
               епифеномен социјалне структуре. Држава је средиште политике. Она у огромној мери утиче
               и  на  прописивање  економских  токова.  Међутим,  део  политичке  воље  усредсређен  је  у
               друштву  које  је  главни  економски  актер.  Стога  економска  раздобља  руске  историје  нису
               нешто  самостално  већ  су  у  функцији  државних  и  социјалних  раздобља.  Марксистички
               детерминизам  смене  формација  сасвим  је  неприменљив  на  руску  историју,  а  његово  даље
               коришћење по инерцији за историјску анализу сасвим је нерелевантно и анахроно.
                     Потребно  је  посебно  истаћи  и  учинити  првенственим  социолошки  прилаз  историји.
               Само он омогућава исправно описивање социогенетског процеса Русије.

                     Руска осовина

                     Обратимо се поново нашој првој формули 4 логичка корака руске социогенезе. Сада,
               одредивши  шта  подразумевамо  под  константама  а  шта  под  варијабилама,  можемо  да  је
               опишемо на следећи начин.
                     Три константе образују хијерархијску структуру која има стално, архетипско обележје;
               релативно је атемпорална.
                     Етничко језгро Руса – руски народ – руска цивилизација.
                     Можемо је прикзати као вертикалу, где је доле смештен виталан, животни пол, а горе –
               рационалан и концептуалан

                               Цивилизација                                    (уређено начело)
                                      
                                   Народ                                               
                                      
                              Етничко језгро                                   (витално начело)

                     Руска осовина константи

                     Ту  схему  можемо  назвати  “руском  осовином”.  Дуж  те  осовине  циркулишу  енергије
               живота и културе, чије средиште представља народ.

                     Цивилизација и држава

                     Али  народ  не  изнедрује  цивилизацију  непосредно  (макар  у  нашој  историји).  Он
               претходно  ствара државност или серију  државних  облика,  држава.  Цивилизација  за све те
               државе  представља  заједнички  именилац.  Све  оне  чине  саставне  делове  те  цивилизације,
   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126