Page 15 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

partija)... Da li Vatikan misli da je napravio političku grešku
otvarajući put Hitlerovoj moći? Čini se da ne...“
Nije izgledalo tako kada je to napisano, što je bilo dana nakon
„Anšlusa“ - kada je Austrija ujedinjena sa Trećim Rajhom – ni
kasnije kad se nacistička agresija umnožila – ni tokom celog
Drugog svetskog rata. Činjenica je da je 24. jula 1969. naslednik
Pija XII, Jovan XXIII darovao svom ličnom prijatelju Francu fon
Papenu počasnu titulu tajnog blagajnika. Ovaj čovek je bio špi-
jun u SAD tokom Prvog svetskog rata i jedan je od odgovornih za
Hitlerovu diktaturu i Anšlus. Neko mora da pati od posebne
vrste slepila ako ne vidi ovako jednostavne činjenice.
Gospodin Jozef Rovan, katolički pisac, komentariše diplo-
matski sporazum između Vatikana i nacističkog Rajha 8. jula
1933:
„Konkordat je doneo nacional-socijalističkoj vladi, o kojoj je
skoro svuda vladalo mišljenje da je stvorena od strane uzurpato-
ra, ako ne i razbojnika, pečat sporazuma sa najstarijom među-
narodnom silom (Vatikanom). Na jedan način, to je bio ekviva-
lent diplome međunarodne časti." 4
Stoga je papa, nezadovoljan zbog pružanja samo svoje
„lične“ podrške Hitleru, na ovaj način garantovao moralnu
podršku Vatikana nacističkom Rajhu! Istovremeno teror je
počeo da vlada sa druge strane Rajne i bio je prećutno prihvaćen
i dozvoljen, takozvani „crno-košuljaši“ su već stavili 40,000
osoba u koncentracione logore. Pogromi su se umnožavali uz
pokliče ovog nacističkog marša: „Kada jevrejska krv teče sa noža,
opet se osećamo bolje.“
Sledećih godina, Pije XII je video i gore stvari, a da se nije
uzbudio. Ne iznenađuje da su se katoličke vođe Nemačke među-
sobno nadmetale u svojem ulagivanju nacističkom režimu,
ohrabreni od svog rimskog „Gospodara“. Neko je morao proči-
tati nepovezano buncanje i verbalne akrobacije oportunističkih
teologa kao što je Mihael Šmaus. Kasnije je proglašen „crkvenim
princom“ od strane Pija XII i opisan kao „veliki teolog Minhena“
u publikaciji „La Croix“ 2. septembra 1954. – i ponovo u knjizi
naslovljenoj „Katholisch-Konservatives Erbgut“, o kojoj je neko
napisao:
14