Page 12 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Predgovor

Pisac iz prošlog veka, Adolf Mihel, se prisećao da je Volter
procenio da je broj radova objavljenih tokom godina o jezuitima
oko šest hiljada. „Koji broj smo dostigli vek kasnije?“, pitao je
Adolf Mihel, da bi odmah zaključio: „Nema veze. Dokle god je
jezuita, biće potrebe za pisanjem knjiga protiv njih. Nema ničeg
novog što bi se reklo na njihov račun, ali nove generacije čitala-
ca pristižu svaki dan... Hoće li ovi čitaoci pretraživati stare knji-
ge?“ 1
Gore pomenuti razlog bi bio dovoljan da opravda naše inte-
resovanje za ovu često spominjanu temu. U stvari, većina ranih
knjiga koje su oživljavale istoriju jezuita ne može se više naći. Još
se jedino u javnim bibliotekama mogu konsultovati, što ih stav-
lja van domašaja za većinu čitalaca. U cilju sažetog informisanja
šire javnosti, pregled ovih dela se činio neophodnim.
Postoji i drugi razlog, podjednako dobar kao ovaj upravo
pomenuti. Istovremeno kako nove generacije čitalaca pristižu,
dolaze i nove generacije jezuita. I ovi rade danas sa istim pod-
muklim i istrajnim metodama koje su često u prošlosti pokreta-
le odbrambene reflekse nacija i vlada. Lojolini sinovi su danas -
i mogli bi reći više nego ikad – vodeće krilo rimske crkve.
Podjednako, ako ne i bolje prerušeni od starih, oni ostaju naj-
eminentniji „ultramontanci“ (zagovornici vrhovnog autoriteta
pape i njegove nepogrešivosti), potajni, ali efikasni agenti „Svete
stolice” širom sveta, kamuflirani šampioni njene politike, „tajna
vojska papstva“.

11