Page 61 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 61

svojim učenicima kao sredstvo za uobličenje njihovih misli tira-
             noubilačke tekstove kao teme za njihove vežbe latinskog.“ 36
               Između ostalog, ove školske vežbe su sadržale sledeće: „Žak
             Klement (Jacques Clement) je učinio pohvalno delo inspirisano
             Svetim  Duhom...  Ako  možemo  voditi  rat  protiv  kralja,  onda
             hajde da to učinimo; ako ne možemo, onda hajde da ga ubije-
             mo...“ I ovo: „Počinili smo veliku grešku na svetog Vartolomeja;
             trebali smo da ispraznimo kraljevske vene.“ 37
               1592.  godine,  izvesni  Barijer  (Barriere),  koji  je  pokušao  da
             ubije Anrija IV, priznao je da ga je otac Varade, jezuitski rektor u
             Parizu, ubedio da to uradi. 1594. godine, došlo je do još jednog
             pokušaja od strane Žana Šatela (Jean Chatel), bivšeg jezuitskog
             đaka koji je čuo njegovu ispovest pre izvođenja atentata. Tom
             prilikom  su  zaplenjene  ranije  pomenute  školske  vežbe  u  kući
             oca Đunarda. „Otac je obešen u Grevu, a kralj je potvrdio proglas
             Parlamenta  o  proterivanju  Lojolinih  sinova  iz  kraljevstva,  kao
             ‘kvarilaca omladine, ometača javnog reda i neprijatelja države i
             francuske krune...’ Proglas nije u potpunosti sproveden u delo i
             1603. godine kralj ga je povukao uprkos savetu Parlamenta. Ak -
             va viva  (Aquaviva),  jezuitski  general,  je  bio  mudar  u  svojim
             manevrima i naveo je kralja Anrija IV da veruje da bi Red, pono-
             vo uspostavljen u Francuskoj, odano služio nacionalnim intere-
             sima. Kako je on mogao, tako lukav, verovati da bi ovi fanatični
             Rimljani  zaista  prihvatili  Nantski  edikt  (1598.)  koji  je  odredio
             prava protestanata u Francuskoj, a još i gore, da bi podržali nje-
             gove projekte protiv Španije i cara? Stvar je u tome da je Anri IV
             odabrao kao svog duhovnika i tutora za Dofen jednog od naj-
             istaknutijih članova Društva, oca Kotona (Cottona).” 38a
               16. maja 1610. godine, u predvečerje njegovog pohoda protiv
             Austrije, ubio ga je Ravailak (Ravaillac) koji je priznao da su ga
             nadahnula pisanja sveštenika Marijane (Marian) i Suareza. Ova
             dvojica su odobravali ubistva jeretičkih „tirana“ ili onih nedo-
             voljno odanih papstvu. Vojvoda od Epernona, koji je dao kralju
             da pročita pismo dok se atentat spremao, je bio ozloglašeni pri-
             jatelj jezuita, i Mihelet (Michelet) je dokazao da su znali za ovaj
             pokušaj. „U stvari, Ravailak se ispovedio jezuitskom svešteniku
             Aubigniju (d'Aubigny) pre, i kada su sudije ispitivale sveštenika,
             60
   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65   66