Page 61 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

svojim učenicima kao sredstvo za uobličenje njihovih misli tira-
noubilačke tekstove kao teme za njihove vežbe latinskog.“ 36
Između ostalog, ove školske vežbe su sadržale sledeće: „Žak
Klement (Jacques Clement) je učinio pohvalno delo inspirisano
Svetim Duhom... Ako možemo voditi rat protiv kralja, onda
hajde da to učinimo; ako ne možemo, onda hajde da ga ubije-
mo...“ I ovo: „Počinili smo veliku grešku na svetog Vartolomeja;
trebali smo da ispraznimo kraljevske vene.“ 37
1592. godine, izvesni Barijer (Barriere), koji je pokušao da
ubije Anrija IV, priznao je da ga je otac Varade, jezuitski rektor u
Parizu, ubedio da to uradi. 1594. godine, došlo je do još jednog
pokušaja od strane Žana Šatela (Jean Chatel), bivšeg jezuitskog
đaka koji je čuo njegovu ispovest pre izvođenja atentata. Tom
prilikom su zaplenjene ranije pomenute školske vežbe u kući
oca Đunarda. „Otac je obešen u Grevu, a kralj je potvrdio proglas
Parlamenta o proterivanju Lojolinih sinova iz kraljevstva, kao
‘kvarilaca omladine, ometača javnog reda i neprijatelja države i
francuske krune...’ Proglas nije u potpunosti sproveden u delo i
1603. godine kralj ga je povukao uprkos savetu Parlamenta. Ak -
va viva (Aquaviva), jezuitski general, je bio mudar u svojim
manevrima i naveo je kralja Anrija IV da veruje da bi Red, pono-
vo uspostavljen u Francuskoj, odano služio nacionalnim intere-
sima. Kako je on mogao, tako lukav, verovati da bi ovi fanatični
Rimljani zaista prihvatili Nantski edikt (1598.) koji je odredio
prava protestanata u Francuskoj, a još i gore, da bi podržali nje-
gove projekte protiv Španije i cara? Stvar je u tome da je Anri IV
odabrao kao svog duhovnika i tutora za Dofen jednog od naj-
istaknutijih članova Društva, oca Kotona (Cottona).” 38a
16. maja 1610. godine, u predvečerje njegovog pohoda protiv
Austrije, ubio ga je Ravailak (Ravaillac) koji je priznao da su ga
nadahnula pisanja sveštenika Marijane (Marian) i Suareza. Ova
dvojica su odobravali ubistva jeretičkih „tirana“ ili onih nedo-
voljno odanih papstvu. Vojvoda od Epernona, koji je dao kralju
da pročita pismo dok se atentat spremao, je bio ozloglašeni pri-
jatelj jezuita, i Mihelet (Michelet) je dokazao da su znali za ovaj
pokušaj. „U stvari, Ravailak se ispovedio jezuitskom svešteniku
Aubigniju (d'Aubigny) pre, i kada su sudije ispitivale sveštenika,
60