Page 63 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 63
velikog teološkog razdora tog vremena; u svojim „Provincijskim
pismima“ je izvrgao njihove previše svetovne protivnike, jezuite,
večnom ruglu.
Uprkos tome, sigurna pozicija koju su držali na dvoru im je
osigurala pobedu, a oni u Port Rojalu su poklekli. Red je išao ka
još jednoj velikoj pobedi u korist Rima, čije posledice su bile
štet ne po nacionalne interese. Ne treba ni spominjati da su oni
samo nerado prihvatili verski mir osiguran kroz Nantski Edikt i
nastavili su tajni rat protiv francuskih protestanata. Kako je Luj
XIV stario, sve više je postajao fanatičan pod uticajem Gospođe
od Majntenona (Madame de Maintenon) i oca La Šajzea (La
Chaise), njegovog duhovnika. Godine 1681. su ga ubedili da
ponovo započne progon protestanata. Konačno, 17. oktobra
1685. godine, potpisao je „Poništenje Nantskog Edikta“, čime je
učinio da njegovi podanici koji su odbili da prime katoličku reli-
giju postanu kriminalci. Ubrzo zatim, da bi se ubrzalo preobra-
ćanje, ta čuvena „dragonada“ je započeta; to nesrećno ime je
postalo deo svih narednih pokušaja obraćanja vatrom i lancima.
Dok su fanatici slavili, protestanti su masovno bežali iz kra-
ljevstva. Prema Maršalu Vaubanu (Marshal Vauban), Francuska
je na taj način izgubila 400.000 stanovnika i 60 miliona franaka.
Proizvođači, trgovci, brodovlasnici, iskusne zanatlije su otišli u
druge zemlje i doneli im korist svojim sposobnostima i usluga-
ma.
17. oktobar 1685. godine je bio dan pobede jezuita, konačna
nagrada za rat koji je trajao sto dvadeset pet godina bez prekida.
Ali država je platila cenu zbog jezuitske pobede. „Depopulacija,
smanjivanje nacionalnog blagostanja su bile žestoke materijal-
ne posledice njihove pobede, praćene duhovnim osiromaše-
njem koje nije moglo biti izlečeno, čak ni u najboljoj jezuitskoj
školi. Tako je Francuska propatila, a Isusovo Društvo će to skupo
platiti kasnije.“ 41
Tokom narednog veka, Lojolini sinovi su videli, ne samo u
Francuskoj, već u svim evropskim državama, kako ih odbacuju
iz svoje sredine – ali, još jednom, to je bilo samo nakratko; ovi
fanatični janičari papstva nisu završili sa skupljanjem ruševina
preko kojih žure da dostignu svoj nemogući san.
62