Page 62 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

jednostavno je odgovorio da mu je Bog dao dar da odmah zabo-
ravi šta je čuo tokom ispovedi.“ 38
Parlament, ubeđen da je Ravailak bio samo alat u rukama
Druš tva, naredio je izvršiocu da spali Marijanovu knjigu. „Sre -
ćom, Akvaviva je još bio tamo. Još jednom, ovaj veliki general je
dobro isplanirao; osudio je vrlo strogo opravdanje tiranoubistva.
Društvo je uvek imalo autore koji su, u tišini svojih soba, iznosi-
li učenje u svoj svojoj iskrenosti; takođe su posedovali velike po -
litičare koji su, kada je neophodno, maskirali to učenje.“ 39
Zahvaljujući ocu Kotonu koji je uzeo stvar u svoje ruke, Isusovo
Društvo je izašlo iz oluje nepovređeno. Njihova imovina, broj
ustanova i pristalica je brzo rastao. Ali kada je Luj (Louis) XIII
došao na presto, i kada je kardinal Rišelje (Richelieu) uzeo dr -
žav ne poslove u svoje ruke, došlo je do sukoba. Kardinal nije
dozvoljavao nikome da se protivi njegovoj politici. Jezuita Ka -
usin (Caussin), kraljev ispovedilac, shvatio je to kada je zatvoren
u Renesu (Rennes), po Rišeljeovom naređenju, kao kriminalac.
Ovaj čin je doneo najbolje rezultate. Da bi ostao u Francuskoj,
Red je otišao toliko daleko da je počeo da sarađuje sa strašnim
ministrom. H. Bohmer je napisao u vezi toga: „Nedostatak obzi-
ra prema crkvi koji je stalno pokazivala francuska vlada, od
Filipa le Bela (Philippea le Bell), u sukobima između nacionalnih
i crkvenih interesa je, još jednom, bila najbolja politika.“ 40
Dolazak Luja (Louis) XIV je označio početak najvećeg blago-
stanja za Red. „Slabost“ jezuitskih duhovnika, ta pametna po -
pustljivost koju su koristili da privuku grešnike, koji baš i nisu
željni pokajanja, bila je primenjena najšire među običnim ljudi-
ma kao i na dvoru, a posebno prema kralju koji je više bio žen-
skaroš nego vernik.
Njegovo Veličanstvo nije imalo nameru da se odrekne svojih
ljubavnih afera, i njegov duhovnik je pazio da ne pominje tu
temu, uprkos tome što je to bila očigledna preljuba. Stoga je sva
kraljevska porodica uskoro bila obezbeđena isključivo jezuit-
skim duhovnicima, i njihov uticaj je sve više rastao u krugu viso-
kog društva. Sveštenici Pariza su napali u svojim „Spisima“ labav
moral poznatih vođa Društva, ali nije bilo vajde. Sam Paskal
(Pascal) je intervenisao, uzaludno, u korist Jansenista, tokom
61