Page 97 - Emir Kusturica - Sto jada

текла измишљена прича, лакнуло ми је највише због тога што нећу морати да причам шта је
све протутњало поред мене у протеклих десет дана! Никада нећу престати да будем курир
извиђач који зна кад треба да шути!
Отац је знао двије велике тајне у мом животу. Прва је везана за смрт странца у браку, а

друга за зрење младића који је прво имао швалерку, а тек касније тражио дјевојку. Ћутао
сам.
Исте године, од тринаесте плате, Брацо је дао Азри новац да ми купи ципеле.
- Реко ми је да ти купим ципеле, каже, одрастао мушкарац мора да гази у правим
ципелама!
- Могу ли купити „мадрасове“, оне су у моди?
- Само реци!

Вријеме пролази, а разговори мојих родитеља остају исти. На путу према Затону, гдје је
љетовало веће друштво Сарајлија, читао сам „Филозофију уметности“ Иполита Тена и био
увјерен да ћу пропасти на пријемном испиту. Идеја да студирам архитектуру није била моја,
па се нисам надао успјеху. На једном мјесту је писало: „узајамни однос и зависност делова“.
- Какав паметан човјек - помислих. - То је као закон природе...

Из те филозофије ме тргнуо мајчин глас. Она је показивала оцу неко острвце крај Стона.
- Када ћеш ти имати овако нешто?
- Никада - одговорио је отац. - Не могу да издржавам ни двоипособан стан, продајеш
родитељску кућу да би школовала сина, а питаш ме када ћуја имати острво, бог с тобом,
женска главо!
- Е, па не знам, то ти је острво Моме Капора.
- Било, Азра, било! Било па прошло! Момо Капор се развео, то је острво оца његове

бивше жене.
- А како ти знаш да се Момо развео?
- Па ти си ми рекла!
- А је ли, стварно?!
Зауставио је „фолксваген 1300 с“. Азра је брала лаванду крај пута, а он је кренуо иза
гребена одакле се видјело море. Слиједио је разговор послије свега. Док смо гледали у

пучину и пишали, он је рекао:
- Шта је било, било је!
- Нема љутње!
- Ти знаш да ја све знам.
- Баш све?
- Знам причу о странцу, а и да си једва преживио!
- Немогуће!

- Све је могуће, она твоја ради за Удбу, у одјељењу за странце!
- А странац?!
- Убио двојицу дилера у Утрехту, па збрисао! Од тада га холандска полиција води као
несталу особу!
- Причао је да има жену...
- Каква жена и какви бакрачи!

Вријеме слаже трагове у заборав као савјестан чиновник фактуре у фасцикле. Мој живот