Page 242 - Ilijada
P. 242

Homer: Ilijada



                              Dokle je egidu Feb Apolon držao mirno,
                              Gađahu str'jele sa strana obiju, i padaše narod;
         320                  Al' kad njome potrese brzokonjikom Argejcem
                              U oči gledajući i vikne vrlo, u grudma
                              Smete im srce, junaštvo im ode sve i žestina.
                              Kao kad goveda stado il' veliko stado ovaca
                              Zvijera dva pometu u noći gluhoj i crnoj
         325                  Došavši iznenada, kad kod stada nema pastira:
                              Tako se Danajci raspu u strahu, jer ih Apolon
                              Prestraši, Hektoru pak i Trojcima proslavu dade.
                                 Bojni se rasprša red, i junaka je junak ubijo.
                              Tu Arkesilaja ubi i Stihija svijetli Hektor, -
         330                  Onaj mjedenhaljama Beoćanom bio je vođa,
                              Ovaj Menesteju drug junačini pouzdan bješe;
                              A dva junaka ubi Eneja: Medona, Jasa, -
                              Medon Ojleju bješe božanskom od inoče čedo,
                              Ajasu bijaše brat, al' daleko od očinske zemlje
         335                  Živje u Filaki on, jer brata materi svojoj
                              Eriopidi ubi, šta bijaše Ojleju žena; -
                              Jas pak bijaše vođ Atenjana i on je Sfelu,
                              Koji Bukolov bijaše sin, nazlvo se sinom.
                              Junak Pulidamas svlada Mekisteja, Ehija Polit
         340                  U prvom bojnome redu, a Klonija divni Agenor,
                              Paris Dejoha rani ostragu u rame ozgo,
                              Kada je med prve bježo, i kopljem ga naskroz probode.
                                 Dokle su skidali ovi s junaka oružje bojno,
                              Danajci na kolje utom i iskopan jarak nalete,
         345                  Ovud se onud razbježe i za zid se sakriju jedva,
                              Onda se prodere Hektor i ovo Trojancima vikne:
                              "K lađam poletimo svi i odore ktvave pust'mo!
                              Koga od lađa ja daleko spazim na strani,
                              Ondje će snaći ga smrt od mene, te njegovo t'jelo
         350                  Neće na lomači spalit ni znanice, neće ni znanci,
                              Već će ga mrtva psi razderati pred gradom našim."
                                 Rekavši tako mahne nad plećima bičem i konje
                              Potjera Trojcima vičuć u četama. Ciknuše oni,
                              Zajedno s Hektorom svi kolovozne pognaju konje
         355                  S golemom bukom, a Feb Apolon pred njima iduć
                              Kidaše obje strane od opkopa dubokog lako
                              Nogama, bacaše zemlju unutra i načini tako
                              Širok i ravan put, koliko bačeno koplje
                              Dohvata, što ga snagu ogledajuć izbaci junak.
         360                  Tu se raspu Trojanci, a pred njima bješe Apolon
                              Egidu noseć u ruku dragocjenu. Lako veoma
                              Kidaše ahejski zid Apolon. Kao kad dječak
                              Uz more igračke gradi od p'jeska u svojoj ludosti,





                                                                                                       242
   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247