Page 102 - Odiseja

Homer: Odiseja

À mī se tada zla pobojímo, povučemo niže
Jedra i prema suhu što brže stanemo veslat.
Ondje bez prȅkīda ležeć provedosmo do dvije noći
75 I dva dana, a umor i jȁd nam izjedao dušu.
Al' kad ljepòkosâ Zora donèsē ì trećī danak,
Katarke podignuvši i bijela razvivši jedra
U lađe sjednemo tad od krmárâ ì vjetra gnane.
I tad bih došao zdrav u očinsku u milu zemlju,
80 Nego me potisne val ì struja i Borej, kad htjedoh
4
Oko Malije obić, te otisnut bȉh od Kitérē.

4. II. doživljaj: Lotofazi. 82—104.

Tako me pogubni vjetri po pȕčini nosiše ribnoj
Devet dana, i deseti dan pristúpih tek k zemlji,
5
Gdje Lotòfazi žive, za hranu kojim je cv'jeće.
85 Na zemlju stupimo tu i zahvatimo tad vode.
Ì ondā kòd bȓzīh lađa drugári ručati uzmu.
Kad već budemo siti i jȅla i pića, drugare
Onda pošaljem neke da otiđu razvidjet zemlju,
Kakvi su ljudi tu, što hljebac jedu zemaljski.
90 Dva odaberem drûga i dodam im jošte glasníka.
Odoše i među ljude Lotòfage zađoše brzo.
Druzima našim zla Lotòfazi ne htješe ništa,
Nego im jošte dadu da jedu lotosa njihna.
Kako je koji slatkog i medenog lotosa kušo,
95 Taj se ne htjede više povratit k nama ni javit,
Nego htjedoše tamo u zemlji lotofaškoj ostat
I tu trgati lotos, na povratak ne mislit više.
Ali ih k lađama ja odvukoh, — sve plakahu, — silom,
Pa ih pod klupe sve povezah u prostranih lađah.
100 Ì milīm onda svojim drugárima òstālīm rèkoh,
Neka k lađama brzim pohítē i neka uđu,
Lotosa dà jeli ne bi i povratak smetnuli s uma.
Oni ù lāđe uđu i odmah med klinove sjednu,
Pjenasto more, sjedéći po redu, pljuskahu vesli.

5. III. doživljaj: Kiklopi. 105—506.

A. 1. dan. Lov i gozba na Kozjem otoku 105—169.

105 Otud otplovismo dalje, al' u srcu žalosni bjesmo:
Onda pođemo k zemlji bezákonīh, prkosa punih
Kȉklōpā, koji nadom u besmrtne bogove žive,

4
81. Vidi 3. pjev. st. 287.
5 84. O lotosu i Lotofazima vidi u Tumačenju riječi na kraju knjige.

102