Page 123 - Odiseja
P. 123

Homer: Odiseja


                                 Oni sa njegove grešne drskoće zginuše ondje.««
                                    Tako im reče, a jâ se u duši zamislim svojoj,
                                 Ne bih li trgao mač dugòsjeklī od svoga bedra
            440                  Punahnog i glavu njemu odrubio, bacio na tle,
                                                          16
                                 Ako mi i bješe blizu u rodu,  al' druzi me stanu
                                 Odvraćat ljupko koji odávdē, a koji odándē:
                                 »»Pustimo, Zeusovo čedo, Euriloha, ako t' je s voljom,
                                 Neka ostane ovdje i lađu neka nam čuva,
            445                  À drugē sve nas vodi u Kirkine dvore božanske.««
                                    Tako mi reku i sa mnom od vode i obale pođu;
                                 Al' ni Eurìloh ne osta kod koritaste nam lađe,
                                 Pođe za nama strašnog bojéći se mojega gnjeva.
                                    Dotle u dvorima svojim drugare ostale moje
            450                  Òperē usrdno Kirka i sjajnim namaže uljem,
                                 Onda u košulje njih obúčē i runjave struke,
                                 I mi ih nađemo sve gdje u dvoru se veselo goste;
                                 A kad druzi se vide i jedan drugoga pozna,
                                 U jauk udare i plač, i pò svōj se razlegne kući.
            455                  Boginja ùzoritā do mène stane i reče:
                                 »»Čedo božansko, domišljat Odiseju, sine Laèrtov,
                                 Više nemojte glasno sad ridati; znadem i sama,
                                 Kakve ste imali jade pretrpjeti na moru ribnom,
                                 Kako l' vam pakostiše dušmáni ljuti na suhu;
            460                  Nego jedite jelo i vino pijteder ovo,
                                 Ne bi li vam se srce povratilo u grudi opet,
                                 Kakvi ste bili onda, kad Itaku vrletnu zemlju
                                 Očinsku òstavljāste, a sad ste bez duše i snage
                                 Na teško jednako misleć na lutanje, ȉ srce vaše
            465                  Ništa veselo nije, kad jade pretrpjeste mnoge.««
                                 Tako nam reče i tîm nam nagovori junačko srce;
                                 Godinu potpunu ondje, što ima dana u njojzi,
                                 Sjeđasmo slatkim se vinom i mêsom u obilju časteć.


                           D. Odisej hoće da se vrati kući. Elpenorova smrt. 469—574.


                                    Godina dođe na izmak, i Hore se okrenu veće,
            470                  Mjeseci prolažahu, i dugi svrše se dani,
                                 Onda me drugovi mili pozovu i ovo mi reku:
                                 »»Čovječe, daj se već opomeni očinske zemlje,
                                 Ako ti bogovi daju, da spaseš se ì dōđēš jednoć
                                 U dom visoki svoj i u svoju očinsku zemlju.««
            475                     Tako mi reku i tîm mi nagovore junačko srce,
                                 I mi čitavi dan do zalaska samog sunčànōg
                                 Sjeđasmo slatkim se vinom i mêsom u obilju časteć.
                                 A kad već sunce zađe, i kada se uhvati tmina,
                                 Onda mi druzi pozàspē po dvorma sjenovitim Kirke;
            480                  A ja prekrasnoj Kirki na krevet uziđoh i stadoh

                   16
                     441. Po potonjoj priči, Euriloh je imao za ženu Odisejevu sestru Ktimenu, koja se spominje u 15. pjev. st.
                   363.

                                                                                                       123
   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128