Page 123 - Odiseja
P. 123
Homer: Odiseja
Oni sa njegove grešne drskoće zginuše ondje.««
Tako im reče, a jâ se u duši zamislim svojoj,
Ne bih li trgao mač dugòsjeklī od svoga bedra
440 Punahnog i glavu njemu odrubio, bacio na tle,
16
Ako mi i bješe blizu u rodu, al' druzi me stanu
Odvraćat ljupko koji odávdē, a koji odándē:
»»Pustimo, Zeusovo čedo, Euriloha, ako t' je s voljom,
Neka ostane ovdje i lađu neka nam čuva,
445 À drugē sve nas vodi u Kirkine dvore božanske.««
Tako mi reku i sa mnom od vode i obale pođu;
Al' ni Eurìloh ne osta kod koritaste nam lađe,
Pođe za nama strašnog bojéći se mojega gnjeva.
Dotle u dvorima svojim drugare ostale moje
450 Òperē usrdno Kirka i sjajnim namaže uljem,
Onda u košulje njih obúčē i runjave struke,
I mi ih nađemo sve gdje u dvoru se veselo goste;
A kad druzi se vide i jedan drugoga pozna,
U jauk udare i plač, i pò svōj se razlegne kući.
455 Boginja ùzoritā do mène stane i reče:
»»Čedo božansko, domišljat Odiseju, sine Laèrtov,
Više nemojte glasno sad ridati; znadem i sama,
Kakve ste imali jade pretrpjeti na moru ribnom,
Kako l' vam pakostiše dušmáni ljuti na suhu;
460 Nego jedite jelo i vino pijteder ovo,
Ne bi li vam se srce povratilo u grudi opet,
Kakvi ste bili onda, kad Itaku vrletnu zemlju
Očinsku òstavljāste, a sad ste bez duše i snage
Na teško jednako misleć na lutanje, ȉ srce vaše
465 Ništa veselo nije, kad jade pretrpjeste mnoge.««
Tako nam reče i tîm nam nagovori junačko srce;
Godinu potpunu ondje, što ima dana u njojzi,
Sjeđasmo slatkim se vinom i mêsom u obilju časteć.
D. Odisej hoće da se vrati kući. Elpenorova smrt. 469—574.
Godina dođe na izmak, i Hore se okrenu veće,
470 Mjeseci prolažahu, i dugi svrše se dani,
Onda me drugovi mili pozovu i ovo mi reku:
»»Čovječe, daj se već opomeni očinske zemlje,
Ako ti bogovi daju, da spaseš se ì dōđēš jednoć
U dom visoki svoj i u svoju očinsku zemlju.««
475 Tako mi reku i tîm mi nagovore junačko srce,
I mi čitavi dan do zalaska samog sunčànōg
Sjeđasmo slatkim se vinom i mêsom u obilju časteć.
A kad već sunce zađe, i kada se uhvati tmina,
Onda mi druzi pozàspē po dvorma sjenovitim Kirke;
480 A ja prekrasnoj Kirki na krevet uziđoh i stadoh
16
441. Po potonjoj priči, Euriloh je imao za ženu Odisejevu sestru Ktimenu, koja se spominje u 15. pjev. st.
363.
123