Page 125 - Odiseja

Homer: Odiseja

Najbolju jȁlovicu, na Itaku kada se vratiš,
U kući žrtvovati i lomaču napunit dobrim;
Crna crncata ovna, što dika je vašeg stada,
525 Imaš napóse obećat, Tirèsiji žrtvovat da ćeš.
A kad slavnim se već mrtvacima namoliš dosta,
Onda ovna zakolji i ovcu crnu, al' imaš
20
K Erebu njih okrenut, a ì sām se licem odvrati
Ì gledāj, kamo teče Okèan, i k tebi će nato
21
530 Silna množina duša povrvjet od pokojnih ljudi.
Onda drugòvima svojim zapòvjedi, pa im prikriči,
Neka ogule ovna i ovcu, koje je ljuta
Zaklala mjed i nek ih sažegu bogove moleć,
Jakoga moleć Aída i užasnu Persefonéju,
535 A ti oštri mač od svojega bedra povuci
I sjedi tamo, te prije Tirèsiju nego što pitaš,
Nikog ne pusti mrtvaca slabòmoćnōg krvcu da pije.
Odmah će doći vrač i tebi, narodna glavo,
On će ti kazati put i putòvānja dȁljinu tvoga,
540 Reći će, kako bi mogo povratit se po moru ribnom.««
Kad mi izgovori to, zlatòtronā javi se zora;
Nimfa mi da odijelo obúći: košulju, struku,
Pa se u veliki srebrn ogrtač sama obúčē,
Tanahni, ljupki ogrtač, o bedrima obvije pojas
545 Lijepi zlatni, a veo odòzgō nȁ glāvu metne.
Tad ja po kući pođem i dizati drugove uzmem.
Svakome ljupku riječ progovorim stavši uz njèga:
»»Nemojte spavati više ni hrkati nemojte slatko,
Nego hajdémo, jer dȁde već naputak gospođa Kirka.««
550 Tako im rečem i tîm im nagovorim junačka srca.
Al' ni otuda ja ne izvedoh čitava društva.
Među drugòvima bješe Elpénor, najmlađi od svih,
Ne bješe jak u boju ni umom vrlo stanovit.
On mi se od drugóvā u Kirkinim dvorima svetim
555 Udalji hlada želéći i zaspi težak od vina.
Kad se užurbaše druzi te vrevu i buku Elpénor
Čuje, brzo se prene, al' u svom se ne sjeti umu
Sići niza stube duge, po kojima bijaše došo,
Već se prema njima s krova stropòštā, ȉ vrāt se njegov
560 Prelomi njemu u zglobu, i duša ode k Aídu.
A kad su drugovi htjeli da odlaze, r'ječ im tad rečem:
»»Kući mislite ići u očinsku u zemlju dragu,
Ali nam Kirka druge određuje pute, i valja
Doć nam k Aídu u dvor i k užasnoj Persefonéji,
565 Tamo imamo dušu Tebanca Tirèsijē pitat.««
Tako im rečem, i u njih u sviju prepukne srce;
Na zemlju sjednu plačuć i kosu čupati stanu,
Ali im njihovo nije pomòglo ridanje ništa.

20
528. Glave životinja koje se žrtvuju podzemnim bogovima okreću se dolje prema podzemnom svijetu:
vidi 3. pjev. st. 453.
21 530. Krv kao izvor života mami duše jer im ona — makar i na kratak čas — vraća životnu snagu.

125