Page 131 - Odiseja

Homer: Odiseja

Na lađi lutao skupa s drugòvima? U Itaku još li
Došao nisi, i ženu u dvorima vidio svoju?««
Tako mi reče, a jâ joj ovako odgovorim na to:
»»Nužda me, majko moja, dovèla amo k Aídu,
165 Gdjeno mi valja dušu Tebánca Tirèsijē pitat;
Ahejskoj zemlji jošte ni blizu došao nisam,
A ni na zemlju našu ne stupih, već jednako lutam
Nevoljan, otkad pod Ilij, gdje vele prekrasnih konja,
Odoh s divnim Atrídom da bojak s Trojancima bijem.
170 Nego mi sada kazuj i reci mi istinu pravu,
Kakva je prebolna smrt i Kera savladala tebe?
Je li dugačka bolest? Artèmida možda te, majko,
Blagim strèlama ubi streljačica k tebi pristupiv?
Kaž' mi za ostavljenog u domu sina, za oca
175 Reci mi, kraljevska vlast da l' moja jošte je u njih?
Ili već drugi vlada te veli, da vratit se neću?
Reci mi, kakvo je srce i mišljenje vjenčane žene,
Da li je kod sina svog? u sigurnosti sve li mi čuva?
5
Il' se oženio njom med Ahejcima najbolji koji?««
180 Tako joj rečem, i meni odgovori gospođa majka:
»»O i te kako ona u dvorima ostaje tvojim
Strpjet se u srcu znajuć! u čȅmeru boravi ona
Jednako noći i dane iz očiju roneći suze.
L'jepa ti kraljevska vlast još u drugog nije; Telemah
185 Mirno upravlja dobrom i podjednako se gosti,
Kako i valja da bude u narodu sudija čašćen:
Svi pozivaju njega, a otac na zaselku živi,
On se ne vraća u grad; počìvala njegova nisu
Postelje, a ni struke ni čisti jastuci sjajni,
190 Nego ȍbzīmu ôn med slùgama ù kući spâvā
Blizu ognja u práhu, u haljini lošoj obučen;
A kad ljeto već dođe, kad dođe obilna jesen,
Sebi po vinogradu po zavojnom ovdje i ondje
Stere ležnicu on po zemlji od spaloga lišća.
195 Tako ti otac živi i uzdiše, à jad u duši
Raste mu velik tebe očekujuć, starost ga tišti.
Tako ti umrijeh ì jā i tako dočekah udes,
A streljačica, sinko, Artèmida oštroga vida
Blagim strèlama mene ne ùbi k meni pristupiv,
200 Niti me kakova bolest savláda, kojano ljude
Prečesto rastače mrsko te iz njih ȉ dūšu vadi;
Život, Odiseju slavni, iz mène je uzela slatki
Za tobom čežnja i tvoja mudrina i prijazan tvoja.««
Tako mi reče, i jâ u duši tad promisliv svojoj
205 Htjedoh obuhvatit dušu preminule matere moje.
Triput vinem se za njom, — nagonilo me je srce, —
6
Triput se meni iz rùkū izmàče nalična sjenci
Ili snu, i tuga u duši mi bude sve ljuća.

5
179. Ovaj stih stoji u suprotnosti sa st. 115. i d. pa je prema tome umetnut.
6 207. Ovo mjesto oponaša Vergilije u Eneidi 2. pjev. st. 792. i d. i 6 pjev. st. 700 i d.

131