Page 129 - Odiseja
P. 129
Homer: Odiseja
Znam iz Aídova doma odávdē da ćeš otići
70 S lađom građenom dobro na òtok eejski opet,
Pak te molim, o kralju, na mène da pomisliš tamo
Te me neòplakāna, nesàhrānjena ne ostav'
Zá me ne márēć, da s' ne bi rasŕdili bogovi ná te,
Nego me ondje sažèzi sa oružjem, što ga imadem,
75 Pa mi spomenik naspi na obali pjenastog mora,
Neka bi i potómci za nesretnog saznali mene;
To mi učini i još utakni na grob mi veslo,
Kojim sam veslao živ med drugòvima boraveć svojim.««
Tako mi reče, a jâ mu ovako odgovorim na to:
80 »»To ću ti, nesretni druže, učiniti sve i izvršit.««
Tako smo nas dva se tad razgovarali r'ječima tužnim
Sjedeć obojica ondje i nȁd kȓvlju mač ja držéći,
Utvara drûga pak moga na strani govoreć drugoj,
Uto mi pokojne majke Antìklijē pristupi duša,
85 Ona Autòlika kći junačine bješe, a živu
Ja sam je ostavio pod Ilij polazeć sveti.
Zaplačem, kada je vidim, i duša me za njom zabòlī.
Ali ni nje bliže ne pustih krvcu da pije,
Premda žalostan vrlo, Tirèsiju jer još ne pitah.
90 Uto i duša Tebanca Tirèsijē onamo dođe
3
Palicu zlatnu držéći; prepòznā me ì reknē ovo:
»»Zeusovo čedo, domìšljat Odiseju, sine Laèrtov,
Što si sa svjetlosti došo sunčànē, jadniče, amo?
Dà vidīš ovdje mrtvace i ovo nemilo mjesto?
95 Nego se od jame tê udalji ì mač ukloni,
Da se napijem krvi, da objavim istinu tebi.««
Tako mi reče, a jâ se odmakoh i u kore stavih
S klincima srebrni mač. Kad krvi se napije crne,
Onda će on, nezázoran vrač, progovòriti meni:
100 »»Oko povratka slatkog, Odiseju, trudiš se, slavni;
Jedan će ti ga bog otegòtiti vrlo, jer mislim,
Da te zaboravit neće Zemljòtresac, koji se na te
U srcu srdi, što sina osl'jepio si mu milog.
Ako i stradajuć mnogo u očinsku vi ćete zemlju
105 Ipak se vratiti moći, uspregnuti budeš li znao
Sebi i druzima srce, kad s dobro građenom lađom
Trinačkom otoku dođeš ukloniv se plavetnom moru;
Tu ćete goveda naći gdje pasu ȉ ōvce tovne,
Stada Helija boga, što s neba sve vidi i čuje,
110 Stada li ne takneš tih na umu povratak držeć,
Ako i stradajuć mnogo, na Itaku moć ćete doći;
Takneš li stada ta, i društvu ì lāđi tvojoj
Propast proričem ja. Ako tî i utečeš odátlē,
Kasno, ù zō čas doć ćeš izgubivši čitavo društvo,
115 U lađi doći ćeš tuđoj i u kući naći ćeš tugu,
Naći ćeš prkosne ljude gdje rastaču tvoje imanje
Proseći tvoju ženu bogòlikū, nudeć joj dare.
3 91. Skeptar je i u podzemnom svijetu znak časti i dostojanstva.
129