Page 14 - Odiseja
P. 14

Homer: Odiseja








                                   DRUGO PJEVANJE





                                                           (2. dan)

                                             Itačani vijećaju. Telemah odlazi na put.


                                            6. Narodna skupština. 1—259.




                                        A. Telemah se tuži na prosce. 1—207.

                                    A kad ranòrānka zora ružòprstā osvanu veće,
                                 Mili Odisejev sin iz postelje poskoči brzo,
                                 Nadjene haljine na se i na pleći naoštren baci
                                     1
                                 Mač  i na noge b'jele privézāvši potplate krasne
              5                  Van iz ložnice ode ljepotom na boga nalik.
                                 I on zapòvjedī odmah glasníkom jasnògrlīm svojim,
                                 Neka u skupštinu sada dugòvlasē zovu Ahejce.
                                 Zvahu glasnici, a narod veòma gȓnjāše brzo.
                                 Kada se sàberū već i na iskupu kada se nađu,
             10                  S mjedenim kopljem u ruci Telemah zaputi u skup,
                                 Nè pōđē sam već i psa brzića do dva za njime.
                                 Njega božanskom milotom Atena obaspe svega,
                                 I kad stupaše bliže, tad njemu se divljahu ljudi.
                                                            2
                                 Sjedne na očev stolac, glavari  se uklone njemu.
             15                  Med njima počne tada Egìptije vitez govorit,
                                 Koga je pognula starost, al' premnogo pamćaše starac.
                                 Sin mu s bogolikim nekad Odisejem pošo je mili
                                 U lađah koritastih u Ilij, — gdje kažu lijepih
                                 Konja, — sin mu Antif kopljòmetnīk, divlji ga Kiklop
             20                  U spilji prostranoj ubi za posljednju večeru sebi.
                                 Još je trojicu imao sinóvā, a od njih Eurìnom
                                 S proscima družio se, a dvojica radiše ocu,
                                 Ali je jadovo starac za onim i tužio sveđer.
                                 Za njim plačući on progòvorī ì reknē ovo:
             25                  »Čujte me, Itačani, što sada vam kazati hoću.
                                 Nit' su se zbirali ljudi na skupštinu niti na v'jeće,
                                 Otkad u koritastim Odisej lađama ode.

                   1  3—4. »na pleći baci mač« — ne misli se da je na plećima mač, nego remen o kojemu mač visi i stoji uz
                   bedro.
                   2
                     14. »glavari« — misle se geronti, prvaci plemićkih obitelji, koji u skupštini pomažu kralju svojim savje-
                   tom i iskustvom.

                                                                                                       14
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19