Page 18 - Odiseja

Homer: Odiseja

160 On im dobro želéći progòvorī ì reknē ovo:
»Čujte me, Itačani, što sada vam kazati hoću,
Prosce najviše ja obavjèšćujēm ì kāžēm njima:
Na njih se strašna b'jeda već valja, jerbo Odisej
Nije od milih više daleko, već blizu je negdje
165 I svima ovima sprema ubijstvo i svima skončanje;
10
Ali će b'jede jošte i drugi dopasti mnogi,
Što nas na Itaci živi na poglednoj. Nego ded prije
Mislimo, kako prosce da smirimo, ili nek sami
Oni se gledaju smirit, to svakako bit će im bolje.
170 Proroštvu nevješt nisam, već proričem umijuć dobro;
Već se je sve u onom izvršilo, kako sam nekad
Njemu proricao ja, kad u Ilij ono Argejci
Krenuše; s njima je tamo Odisej dosjetljivi pošo;
Rekoh mu, da će mnogo pretrpjet i društvo ízgubit,
175 Pa će se vratit doma za dvadeset godina istom,
Nitko ga poznati neće; — a sada se svršuje sve to.«
Njemu Polibov sin Eurimah reče ovako:
»Odlazi starče, kući i ondje dječici svojoj
Pogađaj, dà zlo ih ne bi zadesilo kakovo odsad.
180 A sad ovo ću ja pogoditi bolje od tèbe.
Mnogo ptica kud koja pod zrakama sunčevim lete,
Ali ȍd kobi svȅ lje nisu; Odìseja veće
Nesta u tuđoj zemlji daleko, ej i ti da si
Propao s njim te toliko prorico, govorio ne bi
185 I razdraživo ne bi Telemaha ljuta po sebi
Od njeg se nadajući, obdario ne bi l' ti kuću.
Nego ću nešto ti reći, i tako će doista biti:
Ako li toga mladića podbodeš naklapanjem svojim,
Znalče mnogih stvari i starih, na srdžbu, tad život
190 Samome njemu će baš oteščati najprije time,
Ali baš ništa neće učiniti moći, — a na te
Mi ćemo udarit globu, o starče, da ćeš se jedit
U srcu plaćajuć nju i tako ćeš jȁdovat teško.
A Telemaha ja sad pred svima svjetujem ovo:
195 Materi on nek reče, ka ocu neka se vrati;
Svadba će tamo njoj se priredit i vjenčanih dara
Pripravit sila, za kćerkom kolìkō ih milenom ide,
Jer se drukčije meni ne čini, ahejski sini
Da će se prosidbe mučne okanit, — ta nikog, ni samog
200 (Kȍliko gȍd je govòrljiv) Telèmaha strah nas lje nije;
Brige nas nije baš ni za proroštva, koja se zbiti
Neće, a ti ih zboriš, i tako nam bivaš sve mrži.
Sav ćemo grdno izjest imutak, a naknade neće
Biti tom, dok Ahejce Penelopa varala bude
205 S udajom svojom, a mi očekujuć za njenom sveđ se
Natječemo vrlinom, za ženama nejdemo drugim,
Kojima dolikuje oženit se svakome od nas.«

10
166. Misle se rođaci ubijenih prosaca, koji su po nagovoru Eupitovu počeli borbu protiv Odiseja da osve-
te pale prosce; vidi o tom 24. pjev. st. 496 i d. i st. 523—528.

18