Page 180 - Odiseja
P. 180

Homer: Odiseja


                                 Gosta, kad imaš ga, časti; kad ushtije, ti ga opremi.
             75                  Nego čekaj, dok dare donesem i u kola metnem
                                 Lijepe, pa da ih vidiš, a ženama ja ću još reći,
                                 Neka zgotove ručak u dvorma, kad svega imade.
                                 Slava i dika je to i okrepa, kada se ruča
                                 I onda pođe na put po širokoj beskrajnoj zemlji.
             80                  Ako te volja krenut u Heladu, krenut u Argos,
                                 I ja idem s tobom i tebi da upregnem konje,
                                 Pratit ću tebe u ljudske u gradove, nitko nas neće
                                 Samo onako opremit, već dat će nam pon'jeti štogod.
                                 Il' će nam kotao dati il' tronog od mjedi dobre,
                                                                           4
             85                  Ili do dvije mazge il' kondir dat će nam zlatni.«
                                    Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo:
                                 »Atride, gojenče Zeusov, Menelaje, narodna glavo,
                                 Mene osvaja želja, da vratim se već na svojinu,
                                 Jer ja čuvara imutku ne ostavih odlazeć amo;
             90                  Da sam ne poginem tražeć bogolikog svojega oca,
                                 Da mi iz kuće koji ne izgine vrijedni zaklad!«
                                    Kad tu besjedu čuje Menelaje, grlati bojnik,
                                 Odmah i sluškinjama i ženi Hèleni reče,
                                 Neka zgotove ručak u dvorma, kad svega imade.
             95                  Tad se Boétov sin Eteónēj približi njemu
                                 Ustav iz postelje baš, jer daleko mu ne bješe kuća;
                                 Njemu grlati bojnik Menelaje oganj užèći
                                 Reče i mêsa ispèći, a ovaj posluša čuv ga.
                                 Sam Menelaje zatim u komoru svođenu ode,
            100                  A s njim i Hèlena uđe ljepòkosā i još Megàpent.
                                 A kad onamo dođu, gdje zakladi ležahu mnogi,
                                 Onda Atrejev sin odándē dvoušni uzme
                                 Vrč, a srebrni krčag Megàpentu sinu ponèsti
                                 Dade, a Helena stupi ka škrinjama, gdje su joj bile
            105                  Vrlo šarene halje, izradila što ih je sama.
                                 Helena, ženska dika, izmèd njīh izvadi jednu,
                                 Koja je najveća bila i najljepša šarenim vezom,
                                 A ko zvijezda je sjala, ispòd svīh je ležala ozdo.
                                 Zatim kroz kuću prođu, dok opet Telemaha nađu,
            110                  Onda plavòkosī junak Menèlaj progovori njemu:
                                 »Kao što povratak sebi, Telemaše, u srcu žudiš,
                                 Zeus ti ga Herin gromovni muž udijelio tako!
                                 Od sveg imanja tebi, što leži u dvorma u mène,
                                 Najčestitije dat ću i najljepše, što god imadem.
            115                  Dat ću ti hubavi vrč, od srebra on ti je čitav.
                                 Njegov je pozlaćen obod, a sam ga načinio Hefest;
                                 Mene je vitez Fedim obdario nekada njime,
                                 Sidonski kralj, kad jednoć u dvorima njegòvim bijah
                                                                         5
                                 Dočekan putujuć kući, a sada tebi ga dajem.«
            120                     Reče i dvoušni kondir Telemahu u ruke metne
                                 Vitez Atrejev sin, a Megàpent jaki donese

                   4
                     78—85. bit će umetnuti jer sadržajem ne pristaju na to mjesto.
                   5  113—119. Menelaj od riječi do riječi ponavlja svoje obećanje u 4. pjev. st. 613—619.

                                                                                                       180
   175   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185