Page 180 - Odiseja
P. 180
Homer: Odiseja
Gosta, kad imaš ga, časti; kad ushtije, ti ga opremi.
75 Nego čekaj, dok dare donesem i u kola metnem
Lijepe, pa da ih vidiš, a ženama ja ću još reći,
Neka zgotove ručak u dvorma, kad svega imade.
Slava i dika je to i okrepa, kada se ruča
I onda pođe na put po širokoj beskrajnoj zemlji.
80 Ako te volja krenut u Heladu, krenut u Argos,
I ja idem s tobom i tebi da upregnem konje,
Pratit ću tebe u ljudske u gradove, nitko nas neće
Samo onako opremit, već dat će nam pon'jeti štogod.
Il' će nam kotao dati il' tronog od mjedi dobre,
4
85 Ili do dvije mazge il' kondir dat će nam zlatni.«
Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo:
»Atride, gojenče Zeusov, Menelaje, narodna glavo,
Mene osvaja želja, da vratim se već na svojinu,
Jer ja čuvara imutku ne ostavih odlazeć amo;
90 Da sam ne poginem tražeć bogolikog svojega oca,
Da mi iz kuće koji ne izgine vrijedni zaklad!«
Kad tu besjedu čuje Menelaje, grlati bojnik,
Odmah i sluškinjama i ženi Hèleni reče,
Neka zgotove ručak u dvorma, kad svega imade.
95 Tad se Boétov sin Eteónēj približi njemu
Ustav iz postelje baš, jer daleko mu ne bješe kuća;
Njemu grlati bojnik Menelaje oganj užèći
Reče i mêsa ispèći, a ovaj posluša čuv ga.
Sam Menelaje zatim u komoru svođenu ode,
100 A s njim i Hèlena uđe ljepòkosā i još Megàpent.
A kad onamo dođu, gdje zakladi ležahu mnogi,
Onda Atrejev sin odándē dvoušni uzme
Vrč, a srebrni krčag Megàpentu sinu ponèsti
Dade, a Helena stupi ka škrinjama, gdje su joj bile
105 Vrlo šarene halje, izradila što ih je sama.
Helena, ženska dika, izmèd njīh izvadi jednu,
Koja je najveća bila i najljepša šarenim vezom,
A ko zvijezda je sjala, ispòd svīh je ležala ozdo.
Zatim kroz kuću prođu, dok opet Telemaha nađu,
110 Onda plavòkosī junak Menèlaj progovori njemu:
»Kao što povratak sebi, Telemaše, u srcu žudiš,
Zeus ti ga Herin gromovni muž udijelio tako!
Od sveg imanja tebi, što leži u dvorma u mène,
Najčestitije dat ću i najljepše, što god imadem.
115 Dat ću ti hubavi vrč, od srebra on ti je čitav.
Njegov je pozlaćen obod, a sam ga načinio Hefest;
Mene je vitez Fedim obdario nekada njime,
Sidonski kralj, kad jednoć u dvorima njegòvim bijah
5
Dočekan putujuć kući, a sada tebi ga dajem.«
120 Reče i dvoušni kondir Telemahu u ruke metne
Vitez Atrejev sin, a Megàpent jaki donese
4
78—85. bit će umetnuti jer sadržajem ne pristaju na to mjesto.
5 113—119. Menelaj od riječi do riječi ponavlja svoje obećanje u 4. pjev. st. 613—619.
180