Page 182 - Odiseja

Homer: Odiseja

170 Zamisli, kako bi umno izjavio, kako valjade,
Ali Helena njega pretèčē dugòhāljka veleć:
»Čujte me, ja ću vam sada prorèći, kako mi bozi
Besmrtni ȕ srce meću i kakvu se nadam svršetku:
Kako je oteo ovaj u domu hranjenu gusku
175 Došavši iz planine, gdje ima gnijezdo i leglo,
Tako i divni Odisej natrpjev se mnogo, nalutav
Kući će svojoj se vratit, osvetit se; ili je pače
Kod kuće veće on i bijedu proscima sprema.«
Razumni na to njojzi Telemah odgovori ovo:
180 »Zeus mi Herin gromovni muž udijelio tako,
Tad ću i tamo tebe ko boginju slaviti kakvu!«

B. Pisistrat i Telemah voze se u Feru, gdje noće. 182—188.

Tako joj reče ì bič na konje spusti, a oni
Na polje jurnu kroz grad veòma hrleći brzo.
Onaj se čitav dan na konjima tresaše jaram.
185 Utone sunce, i svȉ se po redu zamrače puti.
Oni međutim dođu u Feru k Diòkleja kući,
Kojem je otac Ortìloh, a ovaj Alfejev sin je,
Tamo prenoće noć i gostinske dobiju dare.

10. 37. dan. Telemahov povratak. 189—300.

A. Po Telemahovoj želji ne svraćaju se u Pil. 189—221.

A kad ranoranka zora ružoprsta osvanu veće,
190 Oni upregnu konje i u kola šarena sjednu;
Kola iz kapije jurnu i ispod bûčnōga tr'jema.
7
Ošinu konje, da bježe, i oni hȍtno polètē.
Hitro zatim dođu do vrletnog pilskoga grada;
Onda Nestora sinu Telemah progovori ovo:
195 »Bi li mi, Nestorov sine, obećat, izvršiti mogo,
Što ću ti sada reći? I oci se ljubiše naši,
Te nam je dika, već davno da prijatelji smo glavni,
Mi smo vršnjáci, a pût će još većma združit nas ovaj.
Od lađe moje me tî ne odvodi, o gojenče Zeusov,
200 Već me ostavi ovdje, jer starac bi silom kod sèbe
Držo me gostit želéći, a meni se žuriti valja.«
Tako mu reče, i sîn se u duši Nestorov tada
Zamisli, kako bi mogo obećat, izvršiti pravo;
I misleć tako smisli, da ovo bolje će biti:
205 Okrene k lađi brzoj i k morskoj obali konje,
Izvadi darove krasne, na krmu da se odnesu,

7 193. »hȍtno«. tj. hoćko.

182