Page 254 - Odiseja
P. 254

Homer: Odiseja


                                 I on se posadi opet na stolicu, s koje je usto.
                                 Grdnu tad izusti riječ Antìnoje ì reknē njemu:
                                 »Kakva ti, Liode, riječ iz ograde zubne izmàče,
                                 Strašna i nemila riječ? Na tèbe ljutim se čujuć
            170                  Gdje će mnogima luk boljarima uzeti dušu,
                                 Uzet im život zato, što tî ga ne umiješ zapet!
                                 Nije gospođa majka porodila takoga tebe,
                                 Da znaš zapeti luk i strijelu izmetnut brzu,
                                 Al' će ga ponosni prosci sad drugi zapeti odmah.«
            175                     Reče i naloži zatim kozaru Melànteju ovo:
                                 »Diž' se, Melanteju, i daj u dvòrani oganj zapali,
                                 Veliki stolac metni uz òganj i runo na stolac,
                                 Onda iz kuće loja iznesi veliki kotur,
                                                                          8
                                 Pa ćemo ugrijat lûk i mládi ga namazat lojem,
            180                  Ògledat snagu na njèmu i natjecanje dovršit.«
                                    Tako mu reče, i oganj Melàntēj zapali vječni,
                                 Zatim još stolac metne uz òganj i runo na stolac,
                                 Onda ìz kućē loja iznesi veliki kotur,
                                 Tȁd su grȉjūći lûk mladíći oglédali snâgu,
            185                  Al' ga ne mogoše zapet, i preslabi bijahu za to,
                                 Još je Antìnoje čeko i slični bogu Eurìmah,
                                 Izmed prosácā prvaci, junáštvom najbolji od svih.


                                  2. Odisej se otkriva Eumeju i Filetiju. 188—244.


                                    Uto iziđu oba pastira iz kuće skupa,
                                 Iziđe svinjar božànskōg Odiseja ì s njīm govèdār,
            190                  Za njima iz kuće ì sām Odisej iziđe divni.
                                 A kad iz dvorišta iziđu već i dôđū pred vrata,
                                 Onda riječi blage progovori njima Odisej:
                                 »Bih li, svȉnjāru, tebi i tebi, kravaru, ja r'ječ
                                 Rekao, il' bih premučo? al' srce me nagoni reći.
            195                  Kakvi bi bràniči vî Odiseju bili, da ovdje
                                 On se odakle nađe iznèbuha bogom donesen?
                                 Biste li branili vas dva Odiseja, ili bi prosce?
                                 Rec'te obojica sada, što srce i duša vam veli.«
                                    Tada Odiseju riječ govèdār prihvati ovu:
            200                  »Oče, o Zeuse, želju mi tu da hoćeš izvršit:
                                 Da se povrati on, i bôg da ga doma dovede!
                                 Moju bi vidio snagu, kolìkā je, kakve li ruke!«
                                    Tako se pomoli tada i Eumej bozima svima,
                                 Da se Odisej umni u svoje povrati dvore.
            205                  A kad mišljenje njihno Odisej pravo upòznā,
                                 Onda im opet riječ obojici prihvativ reče:
                                 »Glavom sam ovo ja u domu! natrpjev se mnogo
                                 Iza dvadeset ljeta na postojbinu se vratih.
                                 Vama dvojici znam da željkovan dolazim doma,

                   8
                     179. Luk se već dugo nije upotrebljavao pa je postao suh i tvrd; lukavi Antinoje, sumnjajući u snagu pro-
                   saca, hoće ga grijanjem i mazanjem umekšati da olakša napinjanje.

                                                                                                       254
   249   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259