Page 61 - Odiseja

Homer: Odiseja

Ako je po volji to vladarima širokog neba,
170 Koji su hoćenjem jači od mène, jači i djelom.«
6
Reče, — i protrne nato Odìsēj, divni stradálac,
Besjedu započne s njom i prozbori krilate r'ječi:
»Drugo je, boginjo, valjda, a nȅ môj odlaz na umu
Tebi, kada me nutkaš da brodim bezdanom morskom
175 Velikom, strašnom i teškom, da brodit je nè mogū brze
I jednakòbokē lađe, što Zeus ih vjetrom vesèlī.
Neću uljesti ja prekò voljē tvoje u čamac,
Dok mi se, boginjo, ti ne zakuneš velikom kletvom,
Da mi nikakva zla ne pripravljaš drugoga više.«
180 Reče, i ùzoritā nasmije se boginja na to,
Rukom ga pogladi i r'ječ izustivši prozbori njemu:
»Pravi zlóćo si tî i znadeš misliti mudro,
Kad ti je na um palo ovakovu riječ spomenut!
Zemlja nek sada zna i nad nama široko nebo,
185 Ktome i Stiks rijeka, što niz brdo teče i od svih
7
Najstrahovitija što je u blaženih bògōvā kletva:
Ja ti nikakva zla ne pripravljam drugoga više,
Nego ti mislim ono i govorim, što bih i sebi
Mislila samoj, i meni kad kakva bi nevolja došla;
190 Znade i moja duša za pràvicu, gvozdeno nije
Srce u grudima mojim; i ono se smilovat znade.«
Boginja ùzoritā izrèčē i njèga povèdē
Brzo, i on tad stane koračat za njezinim tragom.
Dođu u prostranu spilju, i boginja, s njome i čovjek;
195 On na stolicu sjedne, sa koje je ustao bio
Hermija; tada nimfa pred njèga svakakve hrane
Metne, jela i pića, što smrtni blaguju ljudi;
Onda se prema božànskōm Odiseju posadi ona,
I njoj robinje odmah donesu ambròsiju, nektar.
200 Rukama posegnu tada za gotovim jelima oni;
I kad jela i pića nadovolje srca, tad počne
Boginja ùzoritā Kalipsa besjedit ovo:
»Zeusovo čedo, domišljat Odiseju, sine Laèrtov,
Odmah mi dakle hoćeš otići doma u svoju
205 Milu očinsku zemlju? Pa ipak budi mi zdravo!
Ali srce tvoje da znade, kolìkō je tebi
Suđeno prepatit prije, no ȕ zemlju očinsku dođeš,
Ti bi ostao sa mnom i živio u kući ovoj,
Ktome bi besmrtan bio, kolìkō god čezneš, da jednoć
210 Ženu ugledaš svoju, za kojom željkuješ svedni.
Ponosim se, da od nje ja nisam valjada grđa
Uzrastom i stasom svojim, jer s besmrtnicima smrtne
Da se jednače licem i stasom, prilike nije.«
Njoj odgovarajuć ovo Odisej dosjetljivi reče:
215 »S toga se, boginja gospo, ne srdi na me, jer znadem

6
171. »protrne«, jer se boji neke varke.
7
186. Zakletva Stiksom za bogove je najstrahovitija zato što pobuđuje u njih pomisao na smrt, dakle na
gubitak besmrtnosti, vječne mladosti i sreće.
61