Page 98 - Ivan Pernar - Kako je nastao novac

ljudi protiv sustava koji ih drži u ropstvu.”
“To mi zvuči poznato”, komentirao je Dušan.
“Kada sam čitao tu knjigu vidio sam mnoge poveznice između društva kojeg on
opisuje i društva u kojem se mi danas nalazimo, previše je sličnosti da bi se radilo o
pukoj slučajnosti”, dodao je Ivan.
“Vrijeme kao da leti, moram izaći na ovoj stanici”, rekao je potom Dušan i zapu-
tio se prema izlazu.
Dok se vozio tramvajem Ivan je opet utonuo u svoje misli, sutra je pred njim
bila zanimljiva debata. Njegov susjed Martin pozvao je u goste svoje kolege s eko-
nomskog faksa. ‘Postoje li uopće argumenti u prilog isključivo kreditnog sustava?’,
upitao se.
Nije trebalo dugo čekati, došao je i trenutak obračuna, njegovi sugovornici bili
su naoružani svom mogućom stručnom literaturom. Od šest prisutnih za stolom,
samo su Ivan i Martin bili protivnici isključivo kreditnog sustava.
“Zašto mislite da ste pametniji od naših profesora koji kažu da stabilnost cijena
mora biti primarni cilj monetarne politike?”, upitao ih je Filip.
Martin mu je išao objasniti negativne posljedice restriktivne monetarne politike,
ali ga je u tom trenutku prekinuo Ivan.
“Nema potrebe da mu objašnjavaš zašto je za ekonomiju bolje da se provodi ek-
spanzivna monetarna politika. ako usprkos svoj literaturi nije u stanju doći do tog
jednostavnog zaključka nemoj misliti da ćeš mu ti u tome pomoći”, potom je nasta-
vio - “Mi se upravo iz tog razloga protivimo isključivo kreditnom sustavu”.
“Kako to mislite?”, iznenađeno ga je upitao Željko.
“Do porasta tj. nestabilnosti cijena i dolazi zbog konstatnog uzimanja kredita i
sve većeg opterećenja privrede troškom kamata”, odgovorio mu je Ivan.
“Odakle vam ta tvrdnja?”, upitao ga je Zoran.
“Vidim da moramo ići polako, postaviti ću vam par pitanja, a onda ćemo svi
zajedno pokušati doći do zaključaka”, rekao je Ivan te nastavio – “Da li se slažete sa
mnom da je u isključivo kreditnom sustavu novac dug?”
“Da”, odgovorio je Željko.
“Da li se promet roba i usluga vrši uz pomoć novca?”, opet ih je upitao.
“Da”, uglas su rekli.
“Da li onda možemo reći da se promet roba i usluga odvija na kredit, tj. da su-
bjekti koji međusobno posluju moraju uzimati kredite kako bi mogli razmjenjivati
robe i usluge?”, upitao ih je.
“Da”, opet su odgovorili.
“Da li je novac za otplatu kamate ušao u opticaj skupa sa glavnicom kredita”,
potom ih je upitao.
“Očito da nije, novac ulazi samo kao kredit”, rekao je Željko.
“Da li se trošak kamata treba uračunati u konačnu cijenu proizvoda i usluga?”,

98