Page 28 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 28

Najmanje stvarnog osnova imaju i najviše nam štete nanose osećanja bilo gordosti bilo
       manje vrednosti i stida zbog toga što smo takvi kakvi jesmo, bolje rečeno kakvi mislimo da
       jesmo.


       U onom što mi o sebi mislimo ima vrlo malo od onog što stvarno jesmo, a mnogo svega
       drugog, naročito onog što bismo želeli da budemo ili što se bojimo da ne budemo. Zbog
       toga predstava koju imamo o sebi nikad nije tačna; često se menja, a ponekad je potpuno
       neverna. I čovek nema razloga ni opravdanja da zbog nje bude ni naročito ponosan ni
       preterano postiđen.

                                                            *


       Bolesnik koji se ne pomiri sa činjenicom da je bolestan neće nikad ozdraviti.


                                                            *

                                                                            14
       Svaka duboka i trajna mržnja nosi svoju tragiku sa sobom.

                                                            *


       I tuga je jedna vrsta odbrane.


                                                            *

       Mislim o jednom zločinu koji bi stajao pred ljudima go i strašan, bez ijedne olakšavajuće
       okolnosti, a koji bi se u stvari sastojao od samih olakšavajućih okolnosti koje se ne mogu
       nikad sagledati ni dokazati.


                                                            *


       Njemu je neko rekao: „Treba da se oslobodite toga osećanja manje vrednosti kad javno
       istupate. To nije tako teško kao što vi mislite. Samo vaša preterana osetljivost i
       bojažljivost smetaju vam. Ja ću vam dati dobar savet. Kad izađete na govornicu, pred neki
       skup, zamislite samo da imate sve same glupake ili, u najmanju ruku, prosečne i neuke
       ljude pred sobom.“


       I on je poslušao savet i primenio ga prvom prilikom. Ali stvar je ispala tako da su pred njim
       odjednom sedele sve same pametne glave, ili bar iznad proseka, a njegov govor bio je
       kao govor čoveka koji je ispod proseka, čak i glup. Tako mu je izgledalo.

                                                            *


       Dok sam bio mlad, rastrzan različitim, često suprotnim mislima i osećanjima, gonjen
       željama i strastima, želeo sam da razgovaram sa ljudima, ali niko tada nije hteo da se
       zaustavi i da me sasluša. Danas, kad sam star, umoran i željan mnogo više mira nego
       razgovora, svi me zapitkuju nešto, hteli bi da znaju šta mislim i nameravam, kako gledam
       na svet i ljude oko sebe. I to njihovo ljubopitstvo muči me isto kao što me je nekad bolela
                                 15
       njihova ravnodušnost.

                                                            *

       Zemlje velikih ostvarenja su i zemlje velikih nepravdi.
   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33