Page 324 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 324
22 Bedel (arapski), zamenik (u turskoj vojsci mogli su, nekad, bogati ljudi da plate čoveka
koji će za njih odslužiti vojni rok).
23 Govor drugovima iz gimnazije.
24 Ispravljeno prema prvobitnoj belešci (Sveske - Odvojeni listovi).
25 10. VI 1969.
26 20. I 1962.
27 2. IV 1962.
28 16. V 1962.
29 1. I 1951.
30 Varijanta (Sveske - Crna registar-beležnica): umesto „rešenja“ - „odgovor“, ali pod
znakom pitanja.
31 Dopunjeno prema prvobitnoj beležnici (Sveske - Crna registar-beležnica).
32 „Veče života nosi sa sobom svetiljku svoju.“
33 U rukopisu napomena: „Poslednja beleška u Zelenoj II koja se završava 16. sept.
1970.“ (V. Sveske)
34 Varijanta (Sveske - Crna knjiga): Dobro je i prirodno sećati se prošlosti i misliti na
budućnost, ali živeti ma i delimično u budućnosti ili u prošlosti - nezdravo je, čak i opasno.
To znači kočiti i potkradati svoj sadašnji život, ne spasavajući ništa od prošlosti i ne čineći
ništa za budućnost. Glavnim delom svoga bića, najboljim snagama srca i razuma čovek
treba uvek da je i ceo u sadašnjem trenutku, koji je jedini pravi i jedini mogući život koji
živimo.
35 Berlin, 7. IV 1940.
36 14. II 1955.
37 7. IX 1944.
38 Varijanta (Sveske - Crna knjiga): Neefikasnost čoveka dinarskog tipa. (Oprostite mi ovaj
varvarizam, jer ja ne mogu da ga sam sebi oprostim.) Time hoću da kažem: njegova
urođena nesposobnost da završi delo, hrabrost i velika snaga samopregora u borbi, a
kukavičluk u uspehu, odvratnost prema trijumfu, i strah od njega, odsustvo svakog smisla
za harmonično delo koje treba da se sastoji iz odluke - napora - izvršenja. To je nešto kao
ropski duh, ali kod kog se ne radi o robovanju ljudima ni ljudskim ustanovama, nego višim
silama. Dvostruko prokletstvo jedne lepe rase.
27. IV 1944. Bgd.
