Page 106 - John Coleman - Komitet 300

lenistiþkoj Grþkoj i Ozirisa-Horusa u ptolomejskom Egiptu, koje je viktorijan-
sko društvo oberuþke prihvatilo, pušili su opijum. Bilo je to ,,in".
Pušili su ga i neki koji su se 1903. godine sastali u hotelu St. Ermins ka-
ko bi odluþili u kakvom üemo svetu živeti. Potomci uþesnika na sastanku u
hotelu St. Ermins danas se mogu naüi u Komitetu 300. Upravo su ti takozva-
ni svetski lideri doveli do svih promena u našoj okolini koje su omoguüile ši-
renje upotrebe droge do te mere da ju je nemoguüe zaustaviti postojeüim za-
konskim procedurama i politikom. Ovo posebno vredi za velike gradove, jer
veliki broj ljudi može da sakrije veliki deo onoga što se tamo dogaÿa.
Mnogi pripadnici krugova kraljevskih porodica bili su redovni konzumenti
opijuma. Jedan od njihovih omiljenih pisaca bio je Kodenhove-Kalergi, koji je
1932. godine napisao knjigu pod naslovom Revolution Through Techno-logy
(Revolucija tehnologijom), koja je bila program za povratak sveta u sred-
njevekovno društvo. Ta knjiga je postala radni dokument na temelju kojeg je
Komitet 300 napravio planove za deindustrijalizaciju sveta, poþevši od Sje-
dinjenih Ameriþkih Država. Tvrdeüi kako su pritisci od prenapuþenosti sveta
ozbiljan problem, Kalergi je savetovao povratak na, kako je to nazvao, „otvo-
reni prostor". Da li vam ovo zvuþi kao Crveni Kmeri i Pol Pot? Evo nekih
odlomaka iz te knjige:

Po svojoj infrastrukturi, grad buduünosti üe biti sliþan gradu Srednjeg veka... a
oni koji, zbog profesije i posla, ne budu osuÿeni na život u gradu, iüi na selo.
Naša civilizacija je kultura velikih gradova pa je ona stoga fabrika moþvare, koju
su stvorili degenerisani, bolesni i dekadentni ljudi, koji su, svojom ili tuÿom
voljom, završili u toj slepoj ulici života. Zar nije ovo blizu onoga što je „Ankar
Vot" dao kao „svoje" razloge za depopulaciju Pnom Pena.

Prve pošiljke opijuma stigle su iz Bengala u Englesku 1683. godine, u
„jedrenjacima za prevoz þaja" Britanske istoþno-indijske kompanije. U Engle-
sku su ga dovezli kao test, ogled, da vide da li se obiþan engleski puk, sit-
ni posednici i niži slojevi, može navuüi na uzimanje droge. Bilo je to ono
što bismo danas mogli da nazovemo „eksperimentalnim marketingom" za no-
vi proizvod. Ali, þvrsti seljaci i uveliko izrugani „niži slojevi" bili su sazda-
ni od þvrstog materijala pa je eksperimentalni marketing doživeo potpuni
krah. „Niži slojevi" britanskog društva su odluþno odbili da puše opijum.

105