Page 108 - John Coleman - Komitet 300
P. 108

riþka Vlada navodno danas bije bitku protiv trgovaca drogom i kao i Kina
           trpi ogromne poraze. Ipak, postoji jedna velika razlika: kineska vlast se bo-
           rila  kako  bi pobedila, dok ameriþka Vlada nema  nikakve želje da tu bitku
           dobije, što objašnjava tako veliku fluktuaciju osoblja u Agenciji za suzbija-
           nje narkotika (DEA-i).
               U poslednje vreme opijum visokog kvaliteta putuje iz Pakistana do Ma-
           kre na pustoj pakistanskoj obali, odakle se brodovima prevozi u Dubai, gde
           se razmenjuje za zlato. Kažu da je to delimiþno razlog zbog koga je danas
           heroin privlaþniji od kokaina. Trgovina heroinom je diskretnija. Nema ubista-
           va visokih državnika, što je  u Kolumbiji  postalo gotovo svakodnevno. Paki-
           stanski  opijum ne postiže cenu onoga iz  Zlatnog trougla polumeseca (iranski
           opijum). To je uveliko podstaklo proizvodnju i prodaju heroina, koji bi ubr-
           zo mogao da potuþe kokain i postane droga broj jedan.
              Veü  godinama  se u visokim  krugovima  engleskog  društva zloþinaþka tr-
           govina opijumom pominje kao „plen Britanskog Carstva". Uzvišenim priþa-
           ma  o  hrabrosti na prevoju  Harbar  zamaskirana je  ogromna  trgovina opiju-
           mom. Britanska vojska bila je stacionirana na tom prevoju da bi štitila kara-
           van sirovog opijuma od pljaþki pripadnika brdskih plemena. Da li je britan-
           ska kraljevska  porodica znala za to?  Morala je da zna. Šta bi inaþe navelo
           britansku  Krunu  da  drži vojsku  na  tom  podruþju, na kojem  bije bilo  niþega
           vrednog osim unosne trgovine drogom? Bilo je veoma skupo izdržavati lju-
           de pod oružjem u toj dalekoj zemlji. Mora da je Njeno Veliþanstvo pitalo
           zašto  su  te  vojne jedinice tamo  prisutne. Sigurno ne zato  da bi  igrali  polo  u
           vojniþkoj menzi.
              Britanska istoþno-indijska kompanija bila je ljubomorna na svoj monopol
           na opijum.  Buduüih  konkurenata  rešavala se po kratkom  postupku. U jednom
           zapaženom procesu iz 1791. godine neki Voren Hastings bio je optužen da
           je pomagao prijatelju da uÿe u trgovinu opijumom na štetu Britanske istoþ-no-
           indijske kompanije. Formulacija koju sam našao u dosijeu tog sluþaja, koji se
           nalazio u Kancelariji  za Indiju, donekle daje uvid  u razmere trgovine
           opijumom: „Hastings je  optužen da  je  sklopio ugovor o þetvorogodišnjoj  na-
           bavci opijuma za Stivena Salivena, bez oglašavanja iste, pod uslovima koji
           su veoma oþigledni  i  bezrazložno preterani, a u svrhu sticanja trenutnog bo-
           gatstva za navedenog gospodina Viliama Salivena" (naglasio autor).


                                         107
   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113