Page 121 - John Coleman - Komitet 300
P. 121

e u Lengliju, u saveznoj državi Virdžiniji, uvek su mu prostirali crveni te-
           pih. Postoji  podatak da su mu  Obaveštajna služba ameriþke vojske (U.S.
           Army Intelligence) i CI A platili iznos od 320.000 dolara.
               Onda su na horizontu poþeli da se pojavljuju olujni oblaci, istovremeno
           kada  je Kali  kartel  poþeo da preuzima  trgovinu  kokainom  od  braüe Oþoa  i
           Pabla Eskobara. Pod vodstvom senatora Džesija Helmsa, koji se 1985. godine
           prodao  Arielu Šaronu  i izraelskoj  stranci  Histardut, odjednom  je  poþelo
           agitovanje za uklanjanje Norijege. Džesija Helmsa i  njegove istomišljenike je
           podržao Sajmon Herš, britanski obaveštajac koji radi za Njujork Tajms, a taj
           list je britanski medij u SAD-u još od vremena kada je šef obaveštajne slu-
           žbe MI6, sir Viliam Stivenson, zauzeo zgradu RCA u Njujorku.
               Vrlo je znaþajno da je Helms odluþio da bude predvodnik optužbi pro-
           tiv Norijege. Helms je bio ljubimac Šaronove frakcije u Vašingtonu, a Šaron
           je bio glavni  krijumþar oružja u  Srednjoj  Americi i Kolumbiji. Štaviše, Helms
           uživa poštovanje hrišüanskih  fundamentalista, koji  veruju  u maksimu:  „Izrael,
           moja zemlja, prava ili kriva". Oþigledno je da je Norijega mogao vrlo lako
           da bude prepreka meÿunarodnim  trgovcima drogom  i  njihovim  bankarima  iz
           Komiteta  300 pa  je morao  da bude uklonjen  pre nego je uspeo  da  nanese
           znaþajnu štetu.
               Na Buša su njegovi britanski gospodari vršili pritisak da u Panami spro-
           vede jednu  ilegalnu  operaciju  pretresa i zaplene, koja je rezultirala smrüu naj-
           manje 7.000 Panamaca i divljim  bezrazložnim  uništavanjem  imovine. Nije
           pronaÿeno ništa što bi ukazivali da je Norijega „diler" droge pa je bio otet
           i  doveden u SAD, što je bio  jedan od  najeklatantnijih  primera meÿunarodne
           hajke u  istoriji sveta. Ova ilegalna  akcija  se verovatno  najbolje  podudara s
           Bušovom filozofijom, koja glasi: „Moralne dimenzije ameriþke (þitaj: britan-
           ske kraljevske  porodice - Komiteta 300) spoljne politike zahtevaju od nas da
           stvaramo moralni put kroz svet manjih zala. To je stvaran svet, ni crn ni beo.
           To je svet sa vrlo malo apsoluta."
               Bilo je  „manje zlo"  kidnapovati  Norijegu, nego da  Norijega naopaþke
           prevrne banke u Panami, koje rade za Komitet 300. Sluþaj Norijege je pro-
           totip monstruoznih poteza „svetske vlade", kakvi nas þekaju u stanju priprav-
           nosti. Osokoljeni Buš je progovorio  otvoreno, bez straha, zato  što  smo  mi,
           narod, obukli duhovni ogrtaþ koji dozvoljava laži i ne želi istinu. To je svet


                                          120
   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126