Page 124 - John Coleman - Komitet 300
P. 124

ralnih apsoluta bio jednak samoubistvu. Samo u takvoj klimi mogli smo
            da dozvolimo predsedniku Bušu da pokrene rat protiv Iraka i prekrši najma-
            nje šest  zakona Sjedinjenih Ameriþkih Država i  na desetine meÿunarodnih
            sporazuma.
               Danas smo svedoci  potpune promene upravljanja trgovinom  kokaina, i  u
           Kolumbiji i u Vašingtonu. Nema više divljanja. Nema više oružja. Neka ugla-
           ÿena gospoda iz Kali kartela u prugastim gangsterskim odelima taj posao vode
           na gospodski  naþin. Ukratko, Komitet  300 je direktno  preuzeo  vlast  nad
           trgovinom  kokainom, koja üe od sada da se odvija podjednako  glatko  kao i
           trgovina heroinom. Nova kolumbijska vlada je dobila naloge za promenu tak-
           tike i smera. Upozorena je da mora da se ponaša saglasno Komitetovom pla-
           nu igre.
               Potrebno je spomenuti ameriþke sauþesnike u trgovini opijumom u Kini,
           koja je zapoþeta na jugu Sjedinjenih Ameriþkih Država pre graÿanskog rata
           u Americi. Kako  možemo da povežemo trgovinu opijumom  s velikim  plan-
           tažama pamuka na ameriþkom Jugu? Da bi to uþinili, moramo da krenemo
           od  Bengala u  Indiji, tj. od  tamošnjih proizvoÿaþa najfinijeg  (ako  tu  prljavu
           materiju  uopšte  možemo  tako  da  nazovemo)  opijuma, za kojim  je  postojala
           velika potražnja. Pamuk je bio najveüa trgovaþka grana u Engleskoj, odmah
           iza prodaje opijuma preko Britanske istoþno-indijske komapnije.
               Veüina pamuka  sa južnjaþkih plantaža preraÿivala se u robovskim  predi-
           onicama Severne Engleske, u kojima su žene i deca radili po 16 sati dnev-
           no za mizerne plate. Vlasnici tih predionica su bili bogati socijalisti iz Lon-
           dona - Barinzi, Palmerstoni, Kesvicki, a najveüi je bio Gardin Mejtson, koji
           je bio i vlasni brodarske kompanije Blue Star Shipping Line, kojom su gotovi
           proizvodi odvoženi u Indiju. Nisu ih ni najmanje zabrinjavali bedni uslo-vi u
           kojima su živele podanice Njenog Visoþanstva. Na kraju krajeva, za to su
           te žene i bile stvorene, dok su im muževi i sinovi bili iskorišüeni za ratovanja
           radi oþuvanja ogromnog carstva Njenog Visoþanstva (što  su  radili stotinama
           godina pre toga, kao  i kasnije u  krvavom  Burskom  ratu),  one su  trunule u
           memljivim  predionicama radeüi za siüu.  Uostalom, zar to  nije britanska
           tradicija?
               Gotovi pamuþni proizvodi koji su se izvozili u Indiju uništili su vekov-
           ne indijske proizvoÿaþe finalnih pamuþnih proizvoda. Hiljade Indijaca je za-


                                          123
   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129