Page 126 - John Coleman - Komitet 300
P. 126

indijske kompanije, a oni koji su se okoristili njihovom  velikodušnošüu zau-
           vek su ostali povezani s Komitetom 300.
               Upravo zato, kao što üemo  kasnije da otkrijemo, veüina nekretnina na
           Menhetnu pripada raznim þlanovima Komiteta 300, i to još od vremena kada
           je Astor poþeo da tamo kupuje nekretnine. Zahvaljujuüi tome što sam imao
           pristup bazi podataka koja nije dostupna nikome osim Britanskoj oba-veštajnoj
           službi, otkrio sam da je Astor dugo bio þovek Britanske obaveštaj-ne službe u
           SAD-u.  Njegovo  finansiranje  Arona  Bura, ubice  Aleksandra  Ha-miltona,
           nedvosmisleno dokazuje ovu tvrdnju.
               Sinu Džona Džejkoba Astora, Voldorfu Astoru dodeljena je još jedna þast
           -  bio je imenovan za þlana Kraljevskog instituta za  meÿunarodne poslove,
           preko kojeg je Komitet 300 nadzirao sve sfere života u SAD-u. Veruje se da
           je porodica Astor izabrala Ovena Latimora  kao þoveka koji üe  da  nastavi  nji-
           hovu povezanost sa trgovinom opijumom, što je on i uþinio preko Instituta
           za pacifiþke odnose (Institute for Pacific Relations, skraüeno IPR) koji finan-
           sira Laura Spelman. Upravo taj institut je nadzirao ulazak Kine kao ravno-
           pravnog partnera u trgovinu opijumom, a ne samo kao dobavljaþa. Upravo
           taj institut je poploþao put za japanski napad na Perl Harbur. Pokušaj  pre-
           tvaranja Japanaca u zavisnike od opijuma dozi veo je strahovit neuspeh.
              Na prelazu iz XIX u XX vek britanske oligarhijske plutokrate postali su
           kao prežderani  lešinari u Dolini Serengeti za vreme godišnjeg pohoda  na di-
           vljaþ. Njihovi prihodi od prodaje opijuma u Kini su premašivali prihode Dej-
           vida Rokfelera za više hiljada milijardi dolara godišnje. Istorijski podaci koji
           su mi bili dostupni u Britanskom muzeju u Londonu, u Kancelariji za Indiju i
           iz drugih izvora (od bivših kolega na  visokim pozicijama)  u celini potvrÿuju
           ove navode.
               1905. godine kineska vlada, duboko zabrinuta porastom broja zavisnika
           u Kini, pokušala je da dobije  pomoü  od  meÿunarodne zajednice. Velika  Bri-
           tanija je glumila saradnju, ali se apsolutno nimalo nije pridržavala protokola
           koji  je  te godine  potpisala.  Kasnije  je Vlada  Njenog visoþanstva  potpuno  pro-
           menila  stav, pošto je  Kini pokazala  da  joj je  bolje  da  se prikljuþi  u  trgovini
           opijumom nego da pokušava da tu trgovinu zaustavi.
              Velika Britanija se narugala i Haškoj konvenciji. Uþesnici te Konvencije
           su se veü bili dogovorili da Velika Britanija mora da poštuje protokole ko-


                                         125
   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131