Page 13 - John Coleman - Komitet 300
P. 13

vo ubistvo bio upleten neko iz visokih ameriþkih politiþkih krugova. Kada je
           pretio  Moru, Kisindžer  zasigurno  nije sprovodio  ameriþku  spoljnu  politiku,
           nego je delovao prema nareÿenjima koje je dobio od Rimskog kluba - tela
           koje je podþinjeno Komitetu 300 i koje se bavi spoljnom politikom.
               Svedok koje je u sudnici izneo taj podatak, koji je odjeknuo kao bom-
           ba, bio je Morov blizak saradnik Gorado  Gerzoni. Njegovo eksplozivno sve-
           doþenje 10. septembra 1982. godine preneli su italijanska televizija i italijan-
           ski radio, a bilo je objavljeno i u nekoliko italijanskih novina. Uprkos tome,
           ta bitna informacija u  SAD-u  nije  dobila medijsku pažnju. Poznate ameriþke
           tvrÿave slobode, koje sve uvek  moraju  da znaju, Vašington  Post \_Njujork
           Tajms, nisu  smatrale bitnim  da objave ni  jedan  red o  Gerzonijevom  svedo-
           þenju.
               Tu vest nije preneo nijedan ameriþki radio niti ijedna ameriþka televizij-
           ska stanica. ýinjenica da je  italijanski  predsednik  Vlade Aldo  Moro  deseti-
           nama godina bio vodeüi politiþar, da je bio otet u sred bela dana, u proleüe
           1978. godine, da  su  mu  svi telohranitelji hladnokrvno  ubijeni, nije  smatrana
           vešüu vrednom objavljivanja, þak ni uz podatak da je u tom zloþinu uþestvo-
           vao sam  Kisindžer! Ili je upravo tišina zavladala zbog Kisindžerove umeša-
           nosti?
               1982. godine, u svom izlaganju o ovom gnusnom zloþinu pokazao sam
           da su Alda Mora, odanog þlana  Hrišüansko-demokratske stranke, ubile  ubice
           Masonske lože P2 kako bi Italiju uþinili podložnom nalozima Rimskog klu-
           ba o smanjenju njene industrije i znatnom smanjenju njenog broja stanovni-
           ka. Morov plan stabilizacije Italije kroz punu zaposlenost te državni i poli-
           tiþki mir ojaþao bi katoliþki otpor komunizmu, þime bi i destabilizacija Bli-
           skog istoka, što je zaverenicima bilo od primarne važnosti,
               bila znatno otežana.
              Iz do sada iznesenog postaje jasno koliko unapred zaverenici planiraju.
           Oni  ne razmišljaju o „petogodišnjem  planu". Treba da  se  podsetimo Vajsha-
           uptovih izjava o ranoj Katoliþkoj crkvi da bi mogli bolje da razumemo šta
           je sve bilo ukljuþeno u Morovo ubistvo. Njegovom smrüu je uklonjena pre-
           preka destabilizaciji Italije, a istovremeno je, kao što i danas znamo, omogu-
           üeno sprovoÿenje zavereniþkih planova za Bliski istok - Zalivskog rata, ko-
           ji se dogodio þetrnaest godina posle tog ubistva.


                                          12
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18