Page 18 - John Coleman - Komitet 300
P. 18

ýovek treba jasno da razume zašto je nuklearna energija tako omražena
           u jednom  delu sveta i zašto je lažni pokret „za oþuvanje okoline", þiji je
           osnivaþ  i  finansijer Rimski klub, krenuo  u  rat  protiv  nuklearne energije. Uz
           nuklearnu energiju, koja daje  obilje jeftine elektriþne energije, zemlje Treüeg
           sveta postupno  bi  postale  nezavisne od ameriþke pomoüi i pretvorile bi  se u
           suverene i nezavisne države. Elektriþna energija iz nuklearnih izvora je pravi
           kljuþ  pomoüu  koga bi  zemlje Treüeg  sveta izašle iz zaostalosti,  stanja  u
           kome, po zapovesti Komiteta 300, moraju da ostanu.
               Manja pomoü znaþi manji nadzor MMF-a nad prirodnim bogatstvima ne-
           ke zemlje. Upravo je ova zamisao, tj. da bi zemlje u razvoju mogle da uzmu
           svoju sudbinu u svoje sopstvene ruke, nezamisliva Rimskom klubu i njego-
           vom  nalogodavcu, Komitetu  300. Bili smo  svedoci kako je  otpor protiv  nu-
           klearne energije u Sjedinjenim  Ameriþkim Državama uspešno primenjen za
           zaustavljanje industrijskog razvitka, u saglasnosti sa planom Rimskog kluba
           o „nultom postindustrijskom rastu".
               Zavisnost od  ameriþke pomoüi  drži  zemlje u poslušnosti  pred  Ministar-
           stvom za spoljne poslove. Vrlo malo te pomoüi dospe do ljudi u tim zemlja-
           ma, buduüi da ona obiþno završava u džepovima onih na vlasti, koji MMF-
           u dopuštaju da divljaþki pljaþka prirodna bogatsva njihovih zemalja. Predsed-
           nik Zimbabvea, bivše Rodezije, Mugabe,  je dobar primer kako  se pomoüu
           inostrane pomoüi stiþe vlast nad sirovinama, u ovom sluþaju nad hromom vi-
           sokog  kvaliteta. Divovski konglomerat pod  nazivom  LONRHO, kojim  upra-
           vlja Angus Ogilvie, važan þlan Komiteta  300, u korist  svoje roÿake, kraljice
           Elizabete II, danas ima potpunu vlast nad tim vrednim prirodnim bogatstvom,
           dok narod te zemlje sve dublje tone u siromaštvo i bedu, uprkos pomoüi Sje-
           dinjenih Ameriþkih Država u iznosu od 300 miliona dolara.
               LONRHO danas ima monopol nad rodezijskim hromom i prodaje ga po
           ceni koju sam odreÿuje, što za vreme Smitove vlasti nije bilo dozvoljeno. Do
           dolaska na vlast Mugabeovog režima dvadeset i pet godina održavana je ume-
           rene cena hroma. Tokom þetrnaestogodišnje vladavine Jana Smita bilo je ra-
           znih problema,  ali od njegovog odlaska sa vlasti nezaposlenost se uþetvoro-
           struþila, a Zimbabve je zapao u rasulo i bankrot. Mugabe je dobijao dovoljno
           inostrane pomoüi od SAD-a (oko 300 miliona dolara godišnje) da sebi izgradi
           tri hotela: na Ažurnoj obali, Rtu Ferat i u Monte Karlu, dok mu narod


                                          17
   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23