Page 16 - John Coleman - Komitet 300
P. 16

sada je, važan agent  u službi  engleskog Kraljevskog instituta za meÿunarodne
           odnose, þlan Rimskog kluba i þlan ameriþkog Veüa za spoljne poslove.
               Kisindžerova uloga u destabilizaciji Sjedinjenih Ameriþkih Država kroz
           tri rata - Bliskoistoþnog, Korejskog i  Vijetnamskog - dobro je poznata,
           kao  i njegova uloga u  Zalivskom  ratu, u  kome  su  ameriþki  vojnici  delovali
           kao plaüenici Komiteta 300 kako bi Kuvajt vratili pod nadzor Komiteta 300
           i u isto vreme Irak pretvorili u primer svim malim zemljama, da ne bi došle u
           iskušenje da same odluþuju o sopstvenoj sudbini.
           / Kisindžer  je  pretio  i pokojnom  Ali Butu, predsedniku suverene  države Pa-
           kistan. Butov „greh" bio je u tome što je zagovarao nabavku nuklearnog oruž-
           ja za svoju zemlju. Pakistan je, kao muslimanska zemlja, oseüao opasnost od
           stalne izraelske agresije na Bliskom  istoku. Buta  je 1979. godine pravno  ubio
           predsednik Ministarstva za spoljne poslove u toj zemlji, general Zia ul Hak.
               U svom planiranom usponu na vlast, Zia ul Hak je potakao razjarenu go-
           milu da zapali ameriþku ambasadu u Islamabadu, þime je Ministarstvu spolj-
           nih poslova oþigledno želeo da pokaže kako je njihov þovek i u isto vreme
           da dobije  više  spoljne pomoüi. Kako se kasnije  pokazalo, upravo je on imao
           nameru da ubije Riþarda Helmsa. Nekoliko godina kasnije sam Zia uk Hak
           je platio svojim životom, pošto se umešao u rat koji je besneo u Avganista-
           nu. Njegov  avion C-130 Herkul  pogoÿen  je niskofrekvencijskim  elektriþnim
           signalom (ELF) kratko po uzletanju, posle þega se naglo sunovratio i udario
           u zemlju.
              Sprovodeüi nareÿenje Komiteta 300 i eliminišuüi generala ul Haka, Rim-
           ski klub je bez imalo grize savesti žrtvovao živote brojnih ameriþkih službe-
           nika koji su bili u istom avionu, ukljuþujuüi i grupu Odbrambeno-obaveštaj-
           ne agencije  (Defense Intelligence Agency, DIA) Ameriþke vojske,  na þelu sa
           komandantnom brigade Herberom Vasomom. Pre tog leta general Zia uk Hak
           je dobio upozorenje od Turske obaveštajne službe da ne putuje avionom, tj.
           da  postoji nareÿenje da bude ubijen rušenjem aviona. Imajuüi  to  na umu, ge-
           neral  ul  Hak  je, kako  je  rekao  svojim  bliskim  saradnicima, „kao  osiguranje"
           poveo ameriþku ekipu sa sobom.
               U  mom  radu iz  1989. godine, pod  naslovom  „Terror in the skies" (Te-
           rorizam u vazduhu), dao sam sledeüi prikaz tog dogaÿaja: „Malo pre uzleta-
           nja ul Hakovog aviona C-130 iz jedne pakistanske vojne baze, blizu hanga-


                                          15
   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21