Page 135 - John Coleman - Komitet 300
P. 135

jom  upravlja  kompjuterski  sistem  Burroughs, smešten  u  Njujorškoj  obraþun-
           skoj  kuüi  (New York  Clearing  House). Tim sistemom se koristi dvanaest naj-
           veüih  banaka. Jedna  od  njih  je  Hongkonška i  šangajska  banka.  Druga  je  Cre-
           dit Suisse, taj, ah, tako ugledni uzor bankarskog poslovanja - dok se malo
           ne  zagrebe  ispod površine. Zajedno  sa  sistemom SWIFT  smeštenim u  Vir-
           džiniji, prljavi  novac od  droge postaje nevidljiv. Samo se u  sluþaju  krajnje
           napažnje ponekad dogodi da FBI ima sreüe, ako i kada ima nalog da ne okreüe
           glavu.
               Samo dileri droge niskog ranga bivaju uhapšeni sa drogeraškim novcem
           u rukama. Elita - Dreksel Burnhem, Švajcarska kreditna banka, Hongkonška
           i šangajska banka - ne biva  otkrivena. Ali, i to se menja sa propašüu Me-
           ÿunarodne  kreditne  i  komercijalne  banke  (Bank  of  Credit  and  Commerce  In-
           ternational, skraüeno BCCI), što üe verovatno razotkriti mnogo toga u pogledu
           trgovine drogom ako se ikada sprovede pravilna istraga.
               Jedna od  najveüih  kompanija u portfelju Komiteta 300 je Ameriken Eks-
           pres (AMEX).  Njeni redovni  predsednici su  þlanovi Komiteta 300. Prvi put
           sam se zainteresovao za Amex dok sam sprovodio jednu istragu na licu me-
           sta,  koja  me je  dovela  do Banke  za  razvoj  trgovine (Trade  Development
           Bank) u Ženevi. To me je kasnije uvalilo u probleme. Otkrio sam da ta banka,
           na þijem  je þelu tada bio Edmund Safra, kljuþni þovek  u razmeni zlata za
           opijum, distribuira na hongkonško tržište tone zlata.
               Pre  odlaska  u  Svajcarsku  otišao  sam u  Pretoriju u Južnoj  Africi, gde  sam
           razgovarao  sa dr  Krisom  Stalsom,  tadašnjim  zamenikom  guvernera  Južnoa-
           friþke banke za rezerve (South African Reserve Bank), koja nadzire sve ve-
           like  transakcije zlata  koje  je  proizvedeno  u  Južnoj  Africi. Posle  nekoliko raz-
           govora za nedelju dana mi je reþeno  da  banka  ne  može  da  mi  proda  deset
           tona  zlata,  koje  sam,  kako  sam  rekao,  trebao  da  kupim  kao  predstavnik stra-
           naka koje zastupam. Moji prijatelji na pravim mestima su  znali kako da  na-
           prave dokumente koji su bili prihvatani bez pitanja.
              Banka za rezerve me je uputila na jednu svajcarsku kompaniju, þije ime
           ne  mogu da  spomenem, jer bih  time  otkrio  izvor  informacija. Dali  su  mi i
           adresu Trgovinske banke za razvoj (Trade Development Bank) u Ženevi. Svrha
           tih  mojih nastojanja  je  bila  da  otkrijem mehanizme  prebacivanja i  prodaje
           zlata i testiranja lažne dokumentacije koje su mi pripremili prijatelji, biv-


                                         134
   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140