Page 139 - John Coleman - Komitet 300
P. 139

napade potkrepilo na takav neustrašiv naþin da bi takav  napad bilo dobro
           oponašati i u današnje vreme. Društvo je tvrdilo kako je sporazum  iz Tjen-
           cina, kojim  je  Kina prisiljena na uvoz  ogromnih  koliþina  opijuma,  bio pod-
           mukao zloþin protiv kineskog naroda.
               Pojavio se odvažan borac -  Džozef Grandi Aleksander,  po zanimanju
           advokat,  koji  je  1866. godine  predvodio  snažan  napad  na  opijumsku  politiku
           britanske  Krune  u  Kini. U tom napadu  je  otvoreno  spomenuo  umešanost kra-
           ljevske porodice i aristokratije. Aleksander je tada prvi put sve to povezao
           sa  Indijom  -  tim  „biserom u  engleskoj  kruni".  Optužbu  je  jasno  uputio  na
                                                           i
           pravo mesto -  na monarhiju, na takozvanu aristokratiju na njene sluge u
           britanskoj Vladi.
               Pod  vodstvom Aleksandera Društvo  se  posvetilo  potpunom  uništenju  uz-
           goja  opijumskog  maka  u  Bengalu.  Aleksander  se  pokazo  kao  veoma smeo
           protivnik.  Aristokratija  droge je  poþela  da  zamuckuje, i uprkos  otvorenim op-
           tužbama protiv  kraljevske  porodice  i njihovih poslušnika, nekoliko  þlanova
           Parlamenta  je poþelo da prelazi na njihovu  stranu -  predstavnici Konzerva-
           tivne, Unionistiþke i Laburistiþke stranke. Aleksander je jasno dao do znanja
           da trgovina drogom nije pitanje stranaþke  politike, veü  pitanje oko koga se
           moraju udružiti sve stranke i iskoreniti ta opasnost.
               Lord Kimberli, portparol kraljevske porodice i okorelih oligarha, zapre-
           tio je da üe svaki pokušaj mešanja u, kako je rekao, „trgovinu nacije naiüi
           na ozbiljno protivljenje  kabineta". Aleksander i njegovo Društvo su i  dalje
           vršili  pritisak, uprkos nebrojenim smetnjama, pa  je  Parlament konaþno  pri-
           stao da  imenuje  Kraljevsku  komisiju  koja  üe  da  ispita  trgovinu opijumom,  na
           þelu sa lordom Kimberlijem, tada ministrom za Indiju. Neprikladniju osobu
           za  voÿenje  te  komisije  nije  bilo moguüe naüi.  Bilo  je  to  kao da  imenujete
           Dalisa na þelo Vorenove komisije.
               U svom prvom izveštaju lord Kimberli je jasno dao do znanja da üe ra-
           dije da podnese ostavku na svoj uzvišeni položaj nego da pristane na odluku
           kojom  bi se Velika Britanija  odrekla prihoda od indijskog opijuma. Vred-no
           ja  napomenuti da je  pojam  „prihod  od indijskog opijuma" (Indian  Opium
           Revenue) podrazumevao da taj novac ide u korist üele zemlje. To jednostavno
           nije bilo taþno, kao  ni  ideja  da  narod  Južne  Afrike  ima  koristi  od  ogromnih
           prihoda od prodaje svog zlata i dijamanata. Prihod od indijskog opijuma


                                          138
   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143   144