Page 138 - John Coleman - Komitet 300
P. 138

malnim ustavima oseüali bedno. (Ima li neko bedniji od osobe koja dugo traži
               i ne nalazi  posao?) Takva vrsta droge bi bila blagoslov,  ali blagoslov prepun
               ozbiljnih socijalnih i politiþkih opasnosti.  ýineüi bezopasno sintetiþko sredstvo
               besplatno dostupnim, diktator (þitaj Komitet 300*) može da dovede do toga da
               se  üela jedna populacija pomiri sa  stanjem sa  kojim se ljudsko biüe  koje ima sa-
               mopoštovanja ne bi smelo pomiriti.

               Pravo  remek-delo  dijalektike. Ono  što  je Haksli zagovarao  i što  je slu-
            žbena politika Komiteta 300 i njegovog surogata - Kraljevskog instituta za
            meÿunarodne poslove -  može se vrlo  jednostavno  formulisati  kao masovna
            kontrola uma. Do sada  nam nije palo  na  pamet da  je  trgovina drogom  spe-
            cijalni rat niskog  intenziteta protiv  üele ljudske rase -  slobodnih  ljudi.  Spe-
            cijalni rat je najstrašniji oblik ratovanja koji ima poþetak, ali ne i kraj.
               Neki  üe dovoditi  u pitanje umešanost  pripadnika britanske kraljevske po-
            rodice, prošlih i sadašnjih, u trgovinu drogom. Vide ti te podatke u štampi na
            prvi pogled se þini apsurdnim, a danas to sve þešüe susreüemo u štampi ka-
            ko bi upravo tako izgledalo - apsurdno. Najstarija maksima obaveštajnog ra-
            da je: „Ako nešto želiš da sakriješ, stavi to svima pred oþi".
               Knjiga F. S. Tarnera, pod naslovom British Opium Policy (Britanska opi-
           jumska politika), objavljena 1876, pokazuje kako su þlanovi britanske monar-
           hije  i njeni privesci - rodbina - bili duboko  upleteni u  trgovinu  opijumom.
           Tamer je bio službenik Anglo-orijentalnog  društva za suzbijanje trgovine  opi-
           jumom  (Anglo-Oriental  Societv  of  the Suppression  od the Opium  Trade).
           Portparol engleske Krune ser  R. Templ pokušao  je  da ga  uüutka, što je  ovaj
           odbio. Utvrdio je kako je Vlada, a time i Kruna, morala da se odrekne mo-
           nopola nad  opijumom,  uz  savet:  „Ako budete uzimali ikakve  prihode, uzi-
           majte one od poreza pošteno zamišljenih da budu restriktivna sila".
               Tarneru je odgovorio portparol monarhije lord Lorens, koji se borio pro-
           tiv toga da Britanska istoþno-indijska komapnija izgubi svoj monopol. „Bilo
           bi poželjno osloboditi se monopola, ali liþno nisam sklon promenama. Ako
           je reþ o skromnom gubitku kakav sebi možemo da priuštimo, ne bih okle-
           vao da to sprovedeni". (Uzeto iz dokumenta Calcutta Papers 1870).
               1874. godine se zahuktao  rat protiv  britanske monarhije  i aristokratije
            zbog njihove duboke umešanosti  u trgovinu opijumom  u Kini. Društvo za su-
            zbijanje trgovine opijumom je snažno napalo tamošnju aristokratiju i svoje


                                          137
   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143