Page 145 - John Coleman - Komitet 300
P. 145

kojima deluju. Južnoafriþkog generala Smitsa, koji se nekada, u Burskom ratu,
            borio protiv Velike Britanije, tamo su „okrenuli" da je postao vodeüi britanski
            obaveštajac, vojni i politiþki  agent za ciljeve i interese britanske Krune.  U
            Sjedinjenim  Ameriþkim  Državama, kasnijih  godina,  zadatak  podrivanja  iznutra
            je pripao Vilijamu Jandelu Eliotu, þoveku koji je stvorio Henrija Ki-sindžera i
            bio  zaslužan za njegov meteorski  uspon na vlast, kao glavnog sa-vetnika
            Komiteta 300 za SAD.
               Vilijam  Jandel  Eliot je bio  „Amerikanac sa  Oksforda", koji je veü  dobro
            poslužio  Komitetu  300, što je  preduslov  za sticanje  višeg položaja  u  službi
            Komiteta. Pošto je 1917. godine diplomirao i na Univerzitetu Vanderbilt, Eli-
            ota  je  angažovala  bankarska  mreža  Rotšild-Varburg.  Radio  je  u  Ameriþkoj
            centralnoj  banci u  San Francisku dogurao do pozicije direktora. S tog po-
                                        i
            ložaja  je delovao kao  tajni  agent banke  Varburg-Rotšild,  dostavljajuüi  infor-
            macije  o važnim podruþjima  Sjedinjenih  Ameriþkih  Država  koja  je  nadzirao.
            Eliotovi masonski lovci na talente dali su mu preporuku za Rods Stipendiju
            pa  je, 1923. godine, otišao na  Fakultet  Baliol  Univerziteta  Oksford, þiji  su
            „sneni tornjevi" skrivali mrežu intriga i buduüih izdajnika Zapada.
               Fakultet Baliol je bio i ostao regrutni centar za potrebe  Okruglog stola.
            Posle temeljnog pranja mozga, koje je sprovodio predstavnik Tavistok Insti-
            tuta  za  ljudske  odnose A. D. Lindsi, naslednik  dekana  Baliola  T. H.  Grina,
            Eliot je primljen u Okrugli sto i poslat u Kraljevski institut za meÿunarodne
            poslove  da preuzme svoj zadatak, a on je glasio:  vratiti  se u Sjedinjene  Ame-
            riþke Države i postati predvodnik akademske zajednice.
               Pokretaþka filozofija Okruglog stola je bila da se dovedu okruglostolaši
            na  pozicije sa kojih  üe moüi  da  oblikuju i sprovode društvenu politiku  po-
            moüu  društvenih  institucija  kojima  može  da  se  manipuliše  onim  delom sta-
            novništva  koji je  Raskin  nazvao  „masama". Po  završetku  obuke  u  Tavistok
            institutut, þlanovi Okruglog stola su se  infiltrirali u najviše pozicije bankar-
            skog  sveta.  Obuku  je  osmislio  lord  Lekonsfild, osoba  bliska  britanskoj kra-
            ljevskoj porodici, a kasnije  ga je  vodio  Robert  Brend, koji je sa te  dužnosti
            otišao  na  položaj  direktora  banke  Lazard-Freres.  Kraljevski institut  za  meÿu-
            narodne poslove je bio i ostao u celini povezan sa britanskom Krunom.
               Neki od ogranaka Okruglog stola su Bilderbergeri, koje je osnovao i vo-
            dio Dankan Sendis, istaknuti politiþar i zet pokojnog Vinstona ýerþila, zatim


                                          144
   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150