Page 143 - John Coleman - Komitet 300

i
dustrije zlata dijamanata u svojoj zemlji, dok istovremeno, svake godine mi-
lijarde dolara odlaze bankarima iz Komiteta 300. To je jedna od najprljavijih
i najpodlijih priþa o pohlepi, kraÿi i ubijanju jedne nacije, zabeleženih u
analima istorije.
Kako je britanskoj kruni uspelo da izvede tu zapanjujuüu prevaru džinov-
skih razmera? Da bi se takav herkulski cilj postigao, potrebna je ogromna or-
ganizacija i odani agenti na pravim mestima koji üe da sprovode dnevne
smernice dobijene od hijerarhije zaverenika. Prvi korak je bila novinska pro-
pagandna kampanja u kojoj su Buri prikazivani kao necivilizovani varvari,
jedva ljudska biüa, koja su britanskim državljanima u Burskoj republici us-
kratili pravo glasa. Zatim je Velika Britanija þelniku te transvalske republike
Paulu Krugeru, uputila niz zahteva kojima je, naravno bilo nemoguüe da se
udovolji. Posle toga je isprovociran niz incidenata sa svrhom da se Buri po-
krene na osvetu, ali ni to nije uspelo. Usledio je zloglasni Džejmsonov na-
pad, u kome je neki Džejmson predvodio grupu od nekoliko stotina naoru-
žanih ljudi u napadu na Transval. Odmah posle toga je usledio rat.
Kraljica Viktorija je okupila do tada (1898.) najveüu i najbolje opremlje-
nu vojsku u istoriji sveta. Mislila je da üe rat biti gotov za dve nedelje, bu-
duüi da Buri nisu imali ni vojsku ni obuþenu odbrambenu gardu, pa neüe
moüi da se nose sa vojskom od 400.000 vojnika, iz redova britanske siroti-
nje. Bura nikada nije bilo više od 80.000 - seljaka i njihovih sinova, od ko-
jih su neki imali samo þetrnaest godina. I Radjard Kipling je mislio da üe
se rat završiti za dve nedelje.
Umesto toga, sa puškom u jednoj i Biblijom u drugoj ruci, Buri su se
držali tri godine. „Otišli smo u Južnu Afriku misleüi da üe rat biti gotov za
nedelju dana", rekao je Kipling i dodao: „Umesto toga, Buri su nam održali
lekciju". Ta ista lekcija bi mogla danas da se održi Komitetu 300 kada bismo
pronašli samo 80.000 voÿa, dobrih ljudi, koji bi istinski poveli ovu naciju u
bitku protiv džinovskog þudovišta koje je krenulo da proguta sve ono što
zastupa naš Ustav.
Pošto se rat završio, 1902. godine, britanska Kruna je morala da uþvrsti
svoju šapu nad nezamislivim bogatstvom zlata i dijamanata koje je ležalo is-
pod neplodne zemlje Burske Republike Transval i Slobodne Države Orindž.
Taj zadatak je obavio Okrugli sto o legendi kralja Artura i njegovih vitezo-

142