Page 146 - John Coleman - Komitet 300

Fondacija Diþli (Ditchley Foundation), tajni bankarski klub koji sam razot-
krio u knjizi iz 1983. pod naslovom International Bankers Conspracy: The
Ditchley Foundatio" (Meÿunarodna bankarska zavera: Fondacija Diþli), za-
tim Trilateralna komisija, Atlantsko veüe Sjedinjenih Ameriþkih Država i In-
stitut Aspen za humanistiþke studije, þiji je dobro skriveni osnivaþ, þovek iza
scene, bio lord Bulok iz Kraljevskog instituta za meÿunarodne poslove, a fa-
sada mu je bio Robert Anderson.
Naþin na koji je Henri Kisindžer, glavni þovek Kraljevskog instituta za
meÿunarodne poslove u Americi, došao na vlast, priþa je o pobedi jedne in-
stitucije britanske monarhije nad republikom Sjedinjenih Ameriþkih Država.
To je strašna priþa, isuviše dugaþka da bismo se njome ovde bavili. Ipak, na-
pravio bih propust kada ne bih spomenuo samo nekoliko najsvetlijih taþaka
iz Kisindžerovog uspona ka slavi, bogatstvu i moüi.
Posle kratkog vremena u ameriþkoj vojsci, gde je zapoþeo da radi kao
vozaþ generala Frica Krejmera po ratom opustošenoj Nemaþkoj, zahvaljujuüi
porodici Openhajmer, Kisindžer je odabran za odlazak u Vilton Park na ško-
lovanje i dalju obuku. U to vreme imao je þin vodnika prve klase. 1952. go-
dine je poslat u Tavistok institut, gde ga je u ruke uzeo R.V. Diks i potpuno
ga preokrenuo. Od tada niko nije mogao da ga zaustavi. Kasnije je anga-
žovan u službi, pod vodstvom Džordža Frenklina i Hamiltona Fiša, u njujor-
škoj kancelariji Veüa za inostrane odnose.
rf Veruje se da je zvaniþna nuklearna politika koju su prihvatile Sjedinjene
Ameriþke Države Kisindžeru usaÿena za vreme njegovog boravka u Tavistok
institutu i kasnije oblikovana njegovim sauþestvovanjem na seminaru Okruglog
stola pod radnim nazivom Nuklearno oružje i spoljna politika (Nuc-lear
Wapons and Foreing Policy), koji je iznedrio doktrinu zvanu „fleksibilna
rekacija", koja nema veze sa razumom, a postala je poznata po skraüenici
MAD.
Zahvaljujuüi Vilijamu Jandelu Eliotu i pod budnim okom Džona Vilera
Bene ta, najvišeg obaveštajnog direktora Okruglog stola i glavnog terenskog
operativca obaveštajne službe MI6 u SAD-u, Kisindžer je postao Eliotov
„omiljeni sin", kako je to sam opisao u svojoj knjizi The Pragmatic Revolt
in Politics (Pragmatiþna pobuna u politici). Ubaþen je u Okrugli sto kako bi

145