Page 146 - John Coleman - Komitet 300
P. 146

Fondacija Diþli (Ditchley Foundation), tajni bankarski klub koji sam razot-
            krio  u knjizi iz 1983. pod  naslovom  International  Bankers Conspracy: The
            Ditchley Foundatio" (Meÿunarodna bankarska zavera: Fondacija Diþli), za-
            tim Trilateralna komisija, Atlantsko veüe Sjedinjenih Ameriþkih Država i In-
            stitut Aspen  za humanistiþke studije, þiji  je dobro skriveni  osnivaþ, þovek iza
            scene, bio lord Bulok iz Kraljevskog instituta za meÿunarodne poslove, a fa-
            sada mu je bio Robert Anderson.
               Naþin  na koji  je Henri  Kisindžer, glavni  þovek Kraljevskog instituta za
            meÿunarodne poslove u Americi, došao na  vlast, priþa je  o pobedi jedne in-
            stitucije  britanske  monarhije nad republikom  Sjedinjenih  Ameriþkih Država.
            To je  strašna priþa, isuviše dugaþka  da bismo se njome ovde bavili. Ipak, na-
            pravio bih propust kada ne bih spomenuo samo nekoliko najsvetlijih taþaka
            iz Kisindžerovog uspona ka slavi, bogatstvu i moüi.
               Posle kratkog vremena u ameriþkoj vojsci, gde je zapoþeo da radi kao
            vozaþ  generala  Frica Krejmera  po  ratom  opustošenoj Nemaþkoj,  zahvaljujuüi
            porodici Openhajmer, Kisindžer je  odabran  za odlazak u Vilton Park na  ško-
            lovanje i dalju obuku. U to vreme imao je þin vodnika prve klase. 1952. go-
            dine je poslat u Tavistok institut, gde ga je u ruke uzeo R.V. Diks i potpuno
            ga preokrenuo. Od  tada niko  nije mogao da ga  zaustavi. Kasnije je  anga-
            žovan u službi, pod vodstvom Džordža Frenklina i Hamiltona Fiša, u njujor-
            škoj kancelariji Veüa za inostrane odnose.
            rf  Veruje se da je zvaniþna nuklearna politika koju su prihvatile Sjedinjene
           Ameriþke Države Kisindžeru usaÿena za vreme njegovog boravka u Tavistok
           institutu i kasnije oblikovana njegovim sauþestvovanjem na seminaru Okruglog
           stola pod radnim  nazivom  Nuklearno  oružje i spoljna  politika  (Nuc-lear
           Wapons and  Foreing Policy),  koji je iznedrio  doktrinu zvanu  „fleksibilna
           rekacija", koja nema  veze sa razumom,  a postala je poznata po skraüenici
           MAD.
               Zahvaljujuüi Vilijamu  Jandelu  Eliotu  i pod  budnim  okom  Džona Vilera
           Bene ta, najvišeg obaveštajnog direktora Okruglog stola i glavnog terenskog
           operativca  obaveštajne službe  MI6 u SAD-u,  Kisindžer  je  postao  Eliotov
           „omiljeni sin", kako je to sam opisao u svojoj knjizi The Pragmatic Revolt
           in Politics (Pragmatiþna pobuna u politici). Ubaþen je u Okrugli sto kako bi


                                          145
   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151