Page 37 - John Coleman - Komitet 300
P. 37

žave kao i za Meksiko. Kada bi sa meksiþkim patriotskim pokretima uspeli
           da pronaÿemo zajedniþki jezik, mi - narod Sjedinjenih Ameriþkih Država -
           bi stvorili veliku silu s kojom  ne  bi  bilo  šale. Ali takva akcija zahteva  vod-
           stvo, a tu snr. manjkaviji nego na bilo kojem drugom podruþju.
              Komitet  300  je  preko  svojih ispostava  uspeo  da  poništi  Reganove  pred-
           sedniþke zamisli. Evo šta je  o toj temi rekao Stjuart Butler iz fondacije  He-
           ritejdž (Heritage Foundation): „1980. godine desnica je mislila da je pobedi-
           la, ali je u stvari izgubila." Time je mislio na stanje u kome se desnica na-
           lazila kada je shvatila da na svim važnim položajima u Reganovoj vladi se-
           de predstavnici fabijanista koje je preporuþila fondacija Heritejdž. Butler je
           dalje rekao  da üe  fondacija Heritejdž primeniti desniþarske ideje kako  bi  Sje-
           dinjenim  Ameriþkim  Državama  nametnula  radikalno  leva naþela, ista ona ra-
           dikalna naþela o kojima je ser Piter Vikers Hol, najviši fabijanista u SAD-u
           i prvi þovek Heritejdž fondacije otvoreno govorio tokom izborne godine.
              Ser Piter Vikers Hol je i dalje bio aktivni fabijanista iako je bio na .þelu
           jednog konzervativnog „trusta mozgova". Kao pripadnik britanske oligarhijske
           porodice Vikers, proizvoÿaþa oružja, imao je i položaj i moü. Porodica Vikers
           je u Prvom  svetskom  ratu snabdevala  oružjem  obe strane, kao i za  vreme
           Hitlerovog dolaska na  vlast. Kao pokriüe  služio im je  Institut  za  urbani  i
           regionalni razvoj Univerziteta Kalifornija (Universitv of California Ur-ban and
           Regional Development  Institute).  Ser Piter  je  niz  godina  bio  osoba  od
           poverenja  predsednika britanske Laburstiþke  stranke  i  þlana  Komiteta 300,
           Entonija Vedžvuda Bena.
              I  Vikers  i  Ben su  povezani  sa  Tavistoškim Institutom za  ljudske  odnose
           (Tavistock  Institute for Human  Relations) - najveüom institucijom za pranje
           mozga  na svetu. U  svojim govorima Vikers  je  dobro  koristio  obuku i  isku-
           stvo koje je stekao na Tavistok institutu. Pogledajte ovaj primer:   -

              Postoje dve Amerike. Jedna je društvo iz devetnaestog veka, zasnovano na teškoj
              industriji. Druga je rastuüe postindustrijsko društvo, u nekim sluþajevim podignuto
              na olupinama stare Amerike. Upravo üe kriza izmeÿu ta dva sveta da dovede do
              ekonomske i društvene katastrofe  u sledeüem veku. Ta dva sveta  su u osnovi
              suprotna. Ne mogu koegzistirati. Na kraju,  postindustrijski  svet  mora da sruši i
              izbriše onaj drugi svet.



                                          36
   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42