Page 39 - John Coleman - Komitet 300
P. 39
þitao projekat Rimskog kluba, tela Komiteta 300 o laganoj smrti Sjedinjenih
Ameriþkih Drava kao nekadanjeg industrijskog dina. Gledajuüi unazad
ovih deset godina od njegovih predviÿanja, moe li iko sumnjati da je plan
Komiteta 30Qro ruenju industrijalizovane Amerike postao stvarnost?
Zar se nisu predviÿanja ser Pitera pokazala neverovatno istinita? Zaista
jesu, skoro do poslednjeg slova. Vredno je spomenuti kako je ser Piter Vi-
kers (tast ser Pitera Vikersa Hola) sudelovao u izradi dokumenta Stenford-
skog instituta za istraivanje koji nosi naslov Promenljive slike þoveka"
(Changing Images of Man). Veliki deo savetodavnog materijala, od 3.000
strana, poslatog kabinetu predsednika Regana, bio je preuzet iz tog dokumenta.
ta vie, ser Piter Vikers je kao visoki funkcioner britanske tajne slube MI6,
bio u poziciji da Fondaciji Heritejd unapred da mnoge informacije.
Kao þlan Komiteta 300 i NATO-a, ser Piter Vikers je bio aktivan i ka-
da je NATO Rimskom klubu naloio izradu drutvenog programa kojim üe
se u potpunosti eliminasti smer u kome Amerika eli da ide. Rimsko klub
je, po nalogu Tavistok instituta, za izradu tog programa zaduio Stenfordski
institut za istraivanje (SRI), ali ne samo za Ameriku, veü i za sve zemlje
Atlantskog saveza i OECD-a.
Spomenutih 3.000 preporuka" predsedniku Reganu je uruþio ser Piterov
tiüenik Stjuart Batler. Preporuke" su nedvosmisleno sadravale neka milje-
nja Entonija Vedvuda Bena, þlana Britanskog parlamenta i visokokotiranog
þlana Komiteta 300. Ben je þlanovima Socijalistiþke internacionale, koji su
se sastali 8. decembra 1980. godine u Vaingtonu, rekao: Moete da cveta-
te pod Vokerovim kreditnim slomom ako profiliete Regana da taj kreditni
slom pojaþa."
ýinjenicu da je Reganova vlada prihvatila i primenila taj Batlerov savet
potvrÿuje slom banke Savings and Loan i bankarske privrede, koji su ubrzale
Reganove ekonomske mere. Po izrazom profilisati", Ben je mislio kako
Reganu treba oprati mozak. Vredno je napomenuti da se Von Hajek, jedan
od osnivaþa Fondacije Heritejd, posluio svojim studentom Miltonom Frid-
manom tako to ga je postavio na mesto predsedavajuüeg na projektu Rim-
skog kluba za deindustrijalizaciju Amerike pomoüu Reganovog ubrzanja slo-
ma, na primer, prvo þeliþne a potom i automobilske industrije, pa na kraju i
stambene izgradnje.
38