Page 42 - John Coleman - Komitet 300
P. 42
voÿenje zakona, traeüi od njega pomoü u raznim istragama i operacijama
postavljanja klopki.
Sual je bio zaduen i za praüenje Regana, u smislu puta koji je Reganu
kao novoizabranom predsediku zacrtala Fondacija Heritejd, i da, slikovito re-
þeno, ispali nekoliko hitaca ako mu se uþini da Regan skreüe s puta ili u bilo
kom trenutku poþne da skida tamne naoþare. Sual je pripomagao u uklanjanju
svakog nepoeljnog desniþarskog savetnika i savetnice þiji rad nije bio po
volji Fondacije Heritejd. Jedan od takvih osoba bio je Reganov ministar za
rad Rej Donovan, koji je ipak uklonjen sa te dunosti zahvaljujuüi odele-nju
Antidefamacijske lige pod nazivom Prljavi trikovi (Dirty Tricks). Dejms
Bejker III, þije je ime bilo na drugom popisu od 3.000 preporuka koje je na-
pravila Fondacija Heritejd, bio je posrednik koji je predsedniku Reganu pre-
nosio poruke mrnje o Donovanu.
Drugi vaan zaverenik je bio Filip Ejd, takozvani odmetnik" od CIA-
e. Iako nije þlan Komiteta 300, bio je zaduen za Meksiko, a radio je po na-
lozima Kraljevskog instituta za meÿunarodne poslove (RIIA) i Veüa za spolj-
ne poslove. Da ne ostane nazebeleeno: nita to se dogaÿa u Sjedinjenim
Ameriþkim Dravama ne dogaÿa se bez odobrenja Kraljevskog instituta za
meÿunarodne poslove. Reþ je o stalnom i neprekidnom sporazumu, koji su
prvo otvoreno prihvatili (pre toga je bilo mnogo takvih tajnih sporazuma)
ýerþil i Ruzvelt 1938. godine i po þijim uslovima su ameriþke tajne slube
dune da razmenjuju poverljive informacije sa Britanskom tajnom slubom.
To je temelj takozvanih specijalnih odnosa" izmeÿu ove dve zemlje, ko-
jima su se ýerþil i lord Halifaks hvalili i koji su ("Specijalni odnosi") odgo-
vorni za Zalivski rat, u kome su se SAD borile protiv Iraka za i u korist bri-
tanskih interesa, preciznije, interesa kompanije Briti Petroleum, jedne od naj-
vanijih kompanija Komiteta 300, u kojoj kraljica Elizabeta II i njena ua
porodica imaju znatan udeo.
Od 1938. godine svaki zadatak tajnih slubi sprovodio se iskljuþivo pre-
ko te specijalne zajedniþke zapovedniþke strukture. Filip Ejd se pridruio
CIA-i nakon to je diplomirao na Univerzitetu Notr Dam, gde je uveden u
jezuitski masonski lanac. Prvi put sam ga primetio 1968. godine kao obave-
tajca koji je stajao iza nemira na univerzitetu u Meksiku. Jedna od najva-
nijih stvari to se tiþe nemira meksiþkih studenata bila je þinjenica da su se
41
