Page 43 - John Coleman - Komitet 300
P. 43

ti nemiri dogodili u isto vreme kada i oni u Njujorku, Bonu, Pragu i Zapad-
           nom Berlinu.
              Sa struþnjacima s podruþja koordiniranja, sa  svojom  specijalnom  obave-
           štajnom mrežom,  þiji je  integralni  deo  i INTERPOL, Komitetu  300  nije bilo
           teško, kako bi na prvi pogled moglo da se uþini, da pokrene brižno pripre-
           mane akcije na globalnom nivou, bilo da je reþ o studentskim nemirima ili
           0 rušenju predsednika tobože suverenih država. Za „Olimpijce" je to bilo oþas
           posla. Ejdž je iz Meksika poslat da se poveže s teroristiþkim grupacijama u
           Portoriku. U tom razdoblju postao je osoba od poverenja kubanskog diktato
           ra Fidela Kastra.
              Ne treba mislidi da je Ejdž dok je provodio te operacije bio „nepokoran"
           agent.  Naprotiv, tokom  svih  tih  zaduženja saraÿivao je sa CIA-om. Problem  je
           nastao kada je Kastrova DGI (kubanska tajna služba) uspela da ga vrbuje. Na-
           stavio je da radi kao þlan CIA-e sve dok njegova dvostruka uloga nije otkrive-
           na. U to  je  bila ukljuþena najveüa sovjetska prislušivaþka  stanica na Zapadu,
           smeštena u mestu Lurdes na Kubi. Sa 3.000 sovjetskih specijalaca za praüenje
           1 dešifrovanje signala, ta stanica može da prati hiljade ekektronskih signala isto
           vremeno. Ta stanica je presrela mnoge privatne telefonske razgovore izmeÿu
           kongresmena i njihovih ljubavnica i dobro ih iskoristila.
              Danas, 1991. godine, priþaju nam  kako  je  „komunizam  mrtav", ali  Sje-
           dinjene Ameriþke Države nisu uradile  ništa kako  bi  zatvorile  tu  veliku  špi-
           junsku  stanicu  pred  sopstvenim  vratima. Ta  stanica je sposobna da uhvati i
           najslabije „olujne" signale, kakve odašilje telefaks ili elektriþna pisaüa maši-
           na, koji kada  se dešifruju  otkrivaju  sadržaj svakog  dokumenta koji se šalje
           telefaksom  ili radio  telegrafom. Ne postoji  apsolutno  nijedan  razlog  za dalji
           opstanak  te  stanice.  Ako  izmeÿu SAD-a i  SSSR-a uistinu vlada mir, þemu
           potreba za tako velikom špijunskom stanicom? Jednostavna istina je þinjeni-
           ca da je KGB umesto smanjenja osoblja, u šta bi želeli da verujemo, tokom
           1990. i 1991. godine poveüao broj zaposlenih na toj stanici.
              Ime Bernarda Levina verovatno nije dobro poznato u Sjedinjenim Ameriþ-
           kim  Državama. Za razliku od „pop zvezda" i najnovijih  bednih holivudskih
           „otkriüa", akademici retko, ako i ikada, izlaze  pred oþi  javnosti. Od stotina aka-
           demika u SAD-u koji  rade pod kontrolom  Rimskog kluba, Levina je vredno
           posebno spomenuti, ako ni zbog þega drugog ono zbog njegove uloge u sla-


                                         42
   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48