Page 106 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 106

106                                                                              LECENJE  BIUEM

          vaju  ih  raznim  imenima,  a  najcesee  vitamins kim  VOGI11m  sokovima  iii  teen;m
          voccln.  Oni  se  toee  u  svim  javnim  lokalima.  Njima  se  lece  mnoge  bolesti.
                 Osuseni  voeni  caj  mora  se  herme[,icki  zapakovati,  jer  privlaci  vlagu  i
          usled  toga  brzo  puplesnivi  i  pokvari  se.
                 Nasi  bnlani  i  planinei,  osobito  u  sumovitim  i  siromasnim  krajevima,
          imali  bi  v,ise  koristi  od  ovih  cajeva  i  voenih  sokova  nego  od  Takije  sto  je
          peku  od  sveg  voea,  a  rakija  je  nase  narodno  i  naeionalno  zlo  i  nesreea.  Mi-
          lioni  kilograma  najplemenitijeg  voea  svake  godine  se  kod  nas  pretvore  u  ra-
          kiju,  pojede  stoka  iii  istruli.

                 Izrada zamene  za  kineski  caj. -         U  poslednja  dva  svetska  rata  u  Evropi
          su  izradivane  razne  zamene  za  kineski  caj.  Najcesce  su  upotrebljavane  sme-
          se  u  kojima  je uvek  bilo  kupinovog  lista.  U  II  svetskom  ratu  redovno  je  do-
          davan  i  sipak.  Racli  prijatnijeg  ukusa,  preporucujemo  dodavanje  osusenih
          sumskih  jagoda  i  proplienih  sipaka  sme!li  prevrelog  J.isea  od  kupine,  maline,
          ribizle,  sumske  jagode  i  ogrozda.
                 Preporucujemo  ovaj  isprobani  reeept:

                                   lisra  ribizle                        200  grama
                                   lista  kupine                         100  grama
                                   lista  maline                         100  grama
                                   lista  sumske  jagode                  10  grama
                                   lista  ogrozda                         10  grama


                Maljavi  listovi  sa  vrhova  grancica  beru  se  potpuno  mladi,  sa  sto  manje
          drZaka.  Drie  se  jedan  do  dva  dana  na  gomilieama  da  svenu  i  za  to  vreme
          se  cesee  prevreu  da  se  ne  bi  ugrejaIi,  »upalili«,  tj.  da  vrenje  ne  bude  suvise
          burno,  nego  tiho  i  postepeno.  Zatim  se  listiei  na  stolu  rukom  uvrell.  Uvi-
          jeni  listiei  se  svezlI  u  veIike  marame  i  to  se  obesi  iznad  lonaca  iz  kojih  izlazi
          vodena  para;  drZi  se  oko  pola  sata.  Potom  se  marame  s  liseem  pritisnu  iz-
          medu  dYe  daske i  ostave  prekonoe u  toploj  odaji da prevri.  Uvijanje,  parenje
          i  vrenje  ponovi  se  jos  dva  puta,  sve  sa  eiljem  da  se  dobije  prijatan  miris
          slican  kineskom  caju.  Na  kraju  se  IistiCi  ponovo uvrnu  kao  erni  kineski  caj
          i  brzo  osuse  na  sunell  iii  na  jakoj  promaji.  Jos  mlak  caj  se  zapakuje  u  her-
          meticki  zatvorene  sudove  (tegle,  metalne  sudove)  da  ne  bi  izgubio  prijatan
          miris i  privukao vlagu i stran mirrs.
                Lipov  evet  je  najcesCi  narodni  caj.  Isto  tako  se  pije [  nana,  vranilovka,
          sarplaninski  caj,  zova,  'kamilica  i  drugo.
   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111