Page 104 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 104

104                                                                             LECENJE  BIUEM


                8.  K 0  r e  hrasta  i  kru ~ in e.
                9.  Pet e I j k e     isanja  i  tresanja.
               10.  R a z n 0:  osuseno  neolrovno  divlje  voce  (divlje  jabuke,  kruskc,  os-
          koruse,  jarebike),  ljuske  od  jabuka,  krusaka  i  dinja,  svila  od  kukuruza  i
          drugo.
                U  toj  bi/jnoj  dOl11acoj apoteci  treba  da  bude  uvek  CiSlo  j  da  bude  reda.
         Mozda  bi  se  mogao  primiti  i  ovaj  raspored  kako  je  ovde  navedeno,  jer  se
          bilje  u  apoteci  tako  cuva.




                                        DOMACI  NARODNI  CAJEVI


                                            Zamena  za  kineski  caj


                Upotreba  kineskog  caja  (Thea  chinensis)  iz  godine  u  godinu  raste.  Sto-
          tine miliona Jjudi  sirom sveta  koriste  caj  kao  prijatan  napitak,  lek  i  sredstvo
         za  osvezenje.  Caj  je,  nesumnjivo,  veoma  prijatan,  ali  je  skup.  Osim  toga,
         u  I  i  II  svetskom  ratu  caja  je  postepeno  nestajalo  na  svetskom  trZistu  i
         vee  od  polovine  rata  to  je  bila  retkost,  vrlo  skupo plaeena.  I  u  mimo  vreme
         caj  je  vrlo  skup,  a  u  ratu  jos  skuplji,  zbog  cega  je  nepristupacan  sirokim
          nar.odnim  slojevima.
                Umesto caja mogu se upotrebiti  domaee sirovine:  sipak, list kupine, sum-
         ske jagode,  ribiz)e,  mal~ne, ogrozda,  lipov  cVe!  i  dr.  Sve  te  biljke  rastu u  izo-
          bilju  kod  nas,  svakom  su  pristupacne  i  uvek  se  mogu  koristiti,  jer  rastu
          najcesee  kao  prezren  korov  na  »nicijoj  zemlji«.

                Caj  od  sipaka  je  nesumnjjvo  najprijatniji,  najzdraviji  i  najlekovitiji.
         Zbog  toga  nijedna  kuea ne  treba  da  bude  bez  nabranog sipka.  Caj  od  sipaka
          moze  se  izraditi  na  nekoliko  nacina,  vee  prema  tome  sta  se  zeli  dobiti.  Pre
         svega,  treba  napomenuti  kao  vrlo  vaZno  da  sipak  treba  cuvati  ceo  i  tek  pre
         upotrebe ga  zdrobiti,  jer se  u  celom,  neozledenom  sipku  mnogo  bolje  i  duie
         sacuvaju  vitamini  i  provitamini,  glavni  lekoviti  sastojci  sipka.
                U  hitnim  slucajevima  i  kad  se  zeli  sarno  prijatan  napitak,  kasika  sipka
         prelije se sa dva  do  tri decilitra  kJjucale vode,  poklopi  i  drii  ukraj  stednjaka
         15-20 minuta,  procedi,  osladi  i  pije.  -        Naprotiv,  ako  se zell  da  u  caju bU'fie
         ~to  viSe  vitamina,  provitamina,  kiselina,  tanina  i  drugih  korisnih  sastojaka
         sipka, onda se ostavi 1 do 2 sata, pa tek onda procedi.
                Najbolji  strucnjaci  rade  ovako:  u  cajnik  (posuda  sa  poklopcem  koja
         sluii  sarno  za  kuvanje  caja)  stavi  se  2-3  pune  kasike  zdrobljenog  sipka  i
         prelije  sa  pola  litra  hladne  vode,  poklopi  i  ostavi  preko  noei  da  se  kiseli.
         Bolja  je  meka  nego  tvrda,  krecna  i  gvoZdevita  voda.  Sutradan  se  pusti  da
         prokljuca  svega  2-3  minuta,  razume  se,  u  poklopljenom  sudu.  Moze  se  piti
         topao,  mlak  i  hladan  caj.  Caju  od  sipka  ne  treba  dodavati  limunove  ni  ja-
         bucne  kiseline  iii  limunovog  soka,  jer  Sam  sipak  ima  dovoljnu  kolicinu  Ii-
         munove  i  jabucne  kiseline.  Caj  ima  vrlo  lepu  boju  i  prijatan  miris  i  ukus.
         Ovako  nacinjen,  caj  od  sipaka  je  ne  samo  prijatan  napitak  koji  osvezava
         nego  je  i  lekovit,  jer saddi  v,itamina,  tanina  i  drugih  korisnih  sastojaka.  U
         nekim  nasim  krajevima  vladaju leti nesnosne zege,  a  u  mnogim  predelima  je
         Josa  voda.  Slab  caj  od  sipaka  u  tim  prili'kama  moze  biti  od  velike  koristi.
   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109