Page 170 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

170 LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi negdc
obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju zele da koriste za lek. Kad
jt! rec 0 proclaji, to nije dobro. McSano bilje niko u vetu nt! pnima. Tral..i
se sarno jedna vrs ta, cista bez ikakvih primesa.
Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve
lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratku, kocl kucc vrsi
odabiranje. To je zastal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili
svi napredni biljari.
Lekar, apotek:ll- i veterinar traze sarno ciSlu kamilicu, ci I beli slez,
cis tu lineuru i drugo bi lje, a kad im zatreba neka smesa, oni je sami nacine,
rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmakologije.
Desetinc vagona Iekovitog bilja sva ke godine biva vraceno, oclbijeno
iii je ponekacl moralo bili cak i unisteno, spaljeno, jer roba nije bila cisla,
a odabiranje je btio nemoguce izvesti.

2. Napredni i iskusni biljari lIikad neee obrati i iskopa li sve me-
dicinsko bilje na jedl70nz meslu, nego ee uvek tu ostavljali izvestan broj wlj-
lepsih primeraka 7.(1 seme, za samorazmnozavanje. To je od ogromnog zna-
caja za same biljare, jer se na taj nacin najlakse cuvaju od unistavanja bo-
gate plantaze najvaznijeg medicinskog bilja u prirodi. Biljari ne smeju mi-
sliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraju racunati i na butiucnost,
na svoju decu, da se ne bi i za biljare govorilo »posle nas potop«, kao sto
se to danas svuda g:ovori za nase pretke gorosece, zbog kojih su nam naj-
lepsi nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih suma nema dobrih me-
dicinskih biljaka. Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sumama i uopste na
sumskom zemljistu. Divlje bilje nije i ne sme biti »nicija prcija«, licna svo-
jina_ Ono je opstenarodno dobro svih narastaja. Nase sume i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie, neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba
da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unistava, da ga
stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_
»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja
a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo
da bere_

3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode racuna cIa se
lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po lepom i pOlp£ll1O suvom vre-
menu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se
bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje,
»upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu
propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u
skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOT-
pa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe.
Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u
zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetlji-
vije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni de-
lovi biljaka,

Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih
pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre
svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi
takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro
oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo