Page 173 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 173

KAKO  1  KAD  TREBA  BRATl  LEKOVITO  BlWE
                                                                                                       173

         jutra  rasevetalo.  Od  majske  ruze  beru  se  potpuno  razvijeni,  ali  neotvoreni
         pupoljei.


               3.  Lisee  i cele  biljke  (trave ·tzv. herbe)  treba  sakupljati  u  trenutku  kada
         se  na  njima  pojavi  prvi  evet.  Medutim,  i  tu  ima  izuzetaka.  Na  primer,  list
         maticnjaka  se  bere  pre  evetanja,  jer  je  u  to  vreme  najrnirisniji  i  najkrup-
         niji.  .~d pe~ena se  dobijaju  dYe  droge:  za  fabrike  Ukera  i  gorklh  rakija  bere
         se  bllJka  vlsoka  svega  1-2  pedlja,  kad  je  »kao  dusa  meka«,  a  za  farmaee-
         utsku upotrebu  traze  se  vrhovi  grancica  u  evetu,  tj.  kad  je  bilj ka  visoka oko
         metaT.
               Kad  se  trai:e  »trave«  (»herbe«),  uvek  se  misli  na  nadzemni  dec  biljke
         u  evetu,  ali  i  tu  ima  izuzetaka,  0  cemu  se  mora  voctiti  racuna.  U  mnogim
         slucajev.jma  se,  zapravo,  traze  sarno  vrhovJ  gra-nciea  u  evetu,  jer  na  njima
         ima  najviSe  eveea  i  lisCa.  Treba  izbegavati  donje,  gole,  odTvenjene  delove
         biljke,  jer  u  njima  nema  Iekovitih  sastojaka.


               4.  Plodovi  i  semenje  beru  se  kad  su  potpuno  zrel-i.  Medutim,  i . tu  ima
        izuzetaka.  Na  primer,  sipak  ili  sipurak  ne  treba  brati  zreo,  ne sme  se  cekati
        da  omeksa, nego  ga  treba  brati  cim zarudi,  dok  ima  ervenonarandiastu  boju
        i  dok  je potpuno  tvrd,  jer zreo  sipak  ima  manje  vitamina  C,  IoSije  se  susi,
        hoee  da  se  pokvari,  zgnjeci  se  i  slepi,  i  uopste,  daje  drogu  koja  izgledom
        nije ni izbliza  onako  Iepa  i  privlaona  kao  ona  dobijena od  nedozrelih,  tvrdih
        sipkova.  Ovo  je  vaZno  znati,  jer  se  i  druge  droge  prodaju  prema  izgledu,
        »liee«  im  se  eeni,  tj .. boja,  opsti  izgled,  cis toea  i  ostalo  sto  je  »za  oko  lepo
        i  privlacno~ .  Zbog  lepog  »liea«  sipka,  koprive,  trnjina,  sIjiva,  drenjina,  kle-
        kinja  i  drugih  droga  u  tudini  cesto  dobijamo  30-1000/0  vise  deviza.

               S.  Kore  treba  gulilti  u  Tano  proleee,  kad  ima  najviSe  sokova,  jer  je  u
        to  "Teme  koru  najlakse  sklidati.  Rede  'se  kora  guli  u  jesen  posle  opadanja
        lisea.  Ljusti  s e  sarno  zdrava  i  ziva,  mlada,  glatka  kora  koja  nije  ispueana,
        rapava.  Ovo  zbog  toga  sto  stara,  mrtva  kora  ima  manje  Iekovitih  sastojaka
        iii ih  uop5te  nema.

               6.  Korenjc  i  druge  podzemne  organe  treba  vaditi  u  jesen,  rede  u  pro-
        Ieee,  ali  i  tu  ima  izuzetaka,  0  kojima  biljar  mora  voditi  racuna.  Na  primer,
        od  zeljastih  jednogodiSnjih  biljaka  podzemni  organi  se  vade  kad  je  biljka
        u  evetu,  jer  se  tada  najlak5e  mogu .naCi.  Od  viSegodiSnjih  biljaka  treba  sa-
        kupljati sarno  krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek  treba odstraniti suve,
        mrtve,  trule  delove,  ocistiti  ih  od  zemlje  i  druge  necis-toee,  opratli  hladnom
        vodom  da  se  otkloni  sva  zemlja  i  5to  pre  osusiti,  u  sto  tamjem  sloju,  u  za·
                                                                          o
        grejanoj  susniei,  u  peCi  posle  pecenja  hleba  (do  70 C),  na  SlUneu  kad  ga  ima
        Oeti).  -   Steta  je  vaditi  mlado  tanko  i  vodeno  korenje,  jer one  nema  ni  tr-
        govacku  ni  farmaceutsku  vrednost               odraslog  korenja.  -        Korenovu  glavu
        uvek  treba  vra·t-iti  u  zemlju  da  bi  iduce  godine  iz  nje  izrasla  nova  biljka.  Vi-
        sekrake  glave,  kao,  na  primer,  od  belog  sleza,  Iineure,  velebilja  i  drugih  bi-
        Ijaka,  Ttreba  os-trim  nozem  uzdui  ra'sporiti  na  onoliko  delova  koliko  ima  pu-

        poljaka  i  svaki  pupoljak  vratiti  u  zemlju  u  uspravnom  polozaju,  na  rasto-
        janju  oko  pola  metra.  Tako  ee  za  nekoliko  godina  na  »nicijoj  zemlji«  po-
        stati  bogata  plantaza medicinskog  bilja  koja  ee  biljaru  vraHti  stostruku  1Ia-

        gradu.  Ovaka-v  nacin  razmnoZavanja  mogu  osobito  dobro  organizovati  uci-
        telji  sa  svojim  ucenicima,  a  pre  svega  strucni  biljari.

                                                            ~------~----------~--~
   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178